Којим вредностима учите своју децу?
Шта су породичне вредности?
Не постоји дефиниција, или један прави одговор. Свака породица има своју скалу вредности, али отприлике су оне свуда подједнаке. Љубав, доброта, љубав, поштење, љубав, поштовање. Љубав.
Добили смо децу и поред бриге да буду сита, сува, чиста и здрава, шта је још битно? Шта је још заиста битно што ми као родитељи можемо да им пружимо?
Бирамо добре вртиће, са добрим васпитачима, водимо их на разне додатне активности, стране језике, спорт, креативне радионице. Надамо се да ће да упишу добру школу, после факултет, да нађу добар посао. Ипак, шта је то што ће остати дубоко у њима, где ћемо ми оставити дубок траг. То је моменат где их учимо породичним вредностима. То је сваки дан, сат и минут који проведу поред нас, и виде како се понашамо у одређеним ситуацијама. Могла бих се сада позивати на разне изворе или цитирати психологе, писце, филозофе. Сви су они говорили о породичним вредностима. Али, то је теорија, пракса са децом је нешто друго. Како поред свих обавеза, стреса, научити их тако важним лекцијама?
Ми смо модели, а они нас посматрају. То раде увек, чак и када мислимо да нас не чују – они чују све. То би требало да нам је увек на уму. „Васпитни процес је у ствари наш живот”, рекао је проф. др Светомир Бојанин.
Грлимо их, љубимо, говоримо им да их волимо. Не ослањајмо се на то да се подразумева да их волимо, јер су нам деца. Они немају свест о себи. Ми смо њихово огледало. Из љубави ће изградити самопоуздање, волећи себе, волеће и живот.
Шта значи када је дете добро? Да ли то значи да је успешно, вредно, послушно…? Шта бисмо хтели да они постану? Кроз главу ми увек прође мисао да желим да су здрави и срећни. Усадити им здраве навике, да се хране здраво, воде рачуна о хигијени, много проводе времена напољу и буди физички активни. Али, како да буду срећни? Шта ће их усрећити. Добар посао, новац… На те ствари не можемо много да утичемо. Оно што им усадимо од најранијег детињства – чврст и квалитетан темељ на којем ће касније да изграђују себе. Посматрају нас како се опходимо према родитељима, браћи, сестрама, према животињама, људима на улици, продавачицама. Како се понашамо док возимо, како решавамо проблем, конфликт.
Колико су нас пута видели да грлимо своје родитеље, колико се пута потрудимо да заједно ручамо? Колико су нас пута видели да смо читали књигу, помогли старијој особи на улици, упитали комшију за здравље, покупили смеће на које смо наишли. А то су вредности којима их учимо.
Колико смо их пута са пажњом саслушали, дали им право да изнесу свој став, мишљење. Да ли се свађамо или разговарамо, аргументовано износимо чињенице. Колико често се извинимо када погрешимо или молимо за опрост?
Када се дете у најранијем узрасту научи породичним вредностима, када се доброта усади у његово срце, а поштење, искреност и поштовање постану део његовог карактера, када воли себе, своје ближње – неко ће бити доабар кувар, неко добар спортиста, неко научник или музичар. То ће већ бити споредна ствар. Они ће бити добри људи, срећни људи.
Драгана Бокун
Извор: Женске тајне