Dušanka Vuković, pedagog Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, koji je prijatelj Unicef kampanje „Za jače i srećnije porodice sa decom u Srbiji“, govori o pravima i dužnostima razvedenih ljudi prema naslednicima:

– Oni se rastaju kao partneri, ali ostaju roditelji, što znači da su i dalje dužni da decu čuvaju, podižu, vaspitavaju, obrazuju, zastupaju, izdržavaju, upravljaju i raspolažu njihovom imovinom. Međutim, problemi na partnerskom planu se često odražavaju na roditeljsko funkcionisanje.

Sagovornica „Života plus“ naglašava da razvod braka ili prestanak zajedničkog života supružnika predstavlja kriznu situaciju – kako za odrasle tako i za decu. Samo ukoliko roditelji uspeju da održe kvalitetnu saradnju, mališani će moći da izrastu u normalne i srećne ličnosti. Nerazrešeni odnosi, dodaje, često snižavaju sposobnosti u vaspitanju dece. Često se svađaju u prisustvu mališana, jedno drugo omalovažavaju i ponižavaju, a nije isključeno ni da se nasilje odigrava pred očima najmlađih.

– Deca koja prisustvuju takvim scenama su zapravo direktna žrtva narušenih odnosa. Često ne postoji saglasnost u vezi sa osnovnim odlukama. Donose se a da se drugi bivši supružnik ništa ne pita ili protivno njegovom stavu. Ove situacije zbunjuju dete, roditeljski autoritet se urušava i ukoliko takva i slična ponašanja potraju, u značajnoj meri se ugrožava pravilan razvoj mališana. Kada se konflikti i problemi ne rešavaju, nego se usložnjavaju, napetost i tenzija u porodici rastu – kaže Dušanka.

Ona podseća da to što jedan roditelj često kažnjava drugog, uskraćujući mu kontakte sa detetom, dovodi do toga da zapravo štetu pravi sinu ili ćerki, koji su već osetljivi jer ne žive sa ocem/majkom. Nisu retke situacije u kojima povređeni roditelji klince „truju“ lošim (pa čak i izmišljenim) pričama, sveteći se bivšem partneru tako što će ga okrenuti protiv sopstvene dece.

– Vodeći svoje ratove, roditelji često nisu u stanju da se stave u poziciju deteta. Zato je važno da im profesionalci ukažu koliko je za njihove naslednike važno da pokušaju da se kao odrasli ljudi i dogovore. Za početak, neka probaju da uspostave minimum saradnje, a ona vremenom može da napreduje – savetuje pedagog.

Najlošija poruka koju odrasli šalju o sebi dok manipulišu decom jeste da su zapravo sebični i nemarni prema onima kojima su podarili život. Kada se osvrnemo oko sebe, videćemo mnogo ogorčenih roditelja koji se preko dece svete partneru.

– U takvim okolnostima, klinci počinju da ispoljavaju lojalnost prema roditelju s kojim žive, jer im je jedan već uskraćen, pa se plaše da će ostati i bez drugog. Tako se nesvesno ponašaju na način na koji to želi onaj ko je pored njih, a od drugog beže ili o njemu pričaju na ružan način – objašnjava Dušanka.

Umesto da troše vreme i energiju na osvetu i lečenje rana, roditelji bi posle razvoda trebalo da misle pre svega na decu. Uvek je bolja varijanta da bez obzira na to kome su mališani zakonski pripali, i mama i tata podjednako učestvuju u vaspitanju. A ono, osim svakodnevne brige, podrazumeva iskrenu ljubav i pažnju. Lični animoziteti moraju da ostanu po strani.

DEVOJČICAMA JE TEŽEU
psihološkom savetovalištu kažu da devojčice teže podnose razvod roditelja od dečaka. One se u toj situaciji povlače u sebe, postaju plašljive i lako se zaplaču. S druge strane, dečaci frustracije „leče“ agresivnim ponašanjem, odbijanjem da slušaju starije, bežanjem iz škole…

Tatjana Loš

(Novosti)