U najmanju ruku neobičan slučaj suspendovanja vaspitačice desio se pre mesec dana u Nišu. Kako piše Blic, vaspitačica iz vrtića „Slavuj“ suspendovana je s posla nakon što je petogodišnja devojčica zadobila opekotine drugog stepena tokom ručka u pomenutom vrtiću, tako što joj se tanjir vrele supe prolio u krilo.
Vaspitačica koja je bila u smeni kada se nezgoda desila, ne samo da je suspendovana, već se protiv nje vodi i disciplinski postupak.
Lično, kao roditelj, ne mogu a da se ne zapitam – zar se većini roditelja ne dešavaju nezgode? Prolivena čorba, prosuta kafa, poneki šav? A mi pazimo samo na jedno, dvoje, retko troje dece. Da li je zaista neko bio u stanju da donese ovako rigoroznu odluku, zbog nenamerne greške? I da li je ovo bio nemar ili radu u nemogućim uslovima, kakvi su obično leti u vrtićima, kada su grupe dece spojene i prekobrojne?
Roditelji dece koja pohađaju grupu suspendovane vaspitačice zahtevaju od Uprave da je bez sankcionisanja vrati na posao, jer su, kako navode, prezadovoljni njenim radom, ali i zato što smatraju da je odgovornost i na drugim zaposlenima. Oni su Upravi uputili i zvanični zahtev.
Smatraju da odgovornost nije samo na vaspitaču, već i na osoblju koje preuzima, proba i prosleđuje ručak u vrtiću. Nije poznato da li je još neko sankcionisan zbog slučaja sa supom, niti da li je utvrđeno čija je konkretna odgovornost, kao i da li će uvažiti zahtev roditelja.
Izvor: Blic/Zelena učionica
Nije ovdje rijec ni o supi ni o brizi za djecu. Meni to lici na bahatu nesposobnu upravu, a moguce i da pokusavaju uprazniti mjesto za neku svoju „podobnu“. Drzim fige vaspitacici i roditeljima da se izbore.
Ne razumem zašto suspenzija i disciplinski postupak protiv vaspitačice? Nije vaspitačica kuvala i postavljala supu a još manje prosula supu detetu u krilo. Valjda servirka proverava hranu.
Drugo, nije se supa sama prosula u krilo. To treba ispitati, a ne odmah suspenzija i disciplinski postupak.
To je izraz ,,poštovanja“ prema zaposlenom. Roditelji su ,,ispoštovani“ tako što im je prikačeno da ih je ,,vaspitačica nagovorila na peticiju“… Tragedija naše države. Umesto da se sagleda radnik koji je (verovatno bio prvi na udaru zabrinutih roditelja) ispalo je obratno… roditelji povređenog deteta biju bitku da mu zadrže vaspitačicu… gle čuda, ,,ona je DOBAR, OMILJEN I POŠTOVAN VASPITAČ u očima dece i roditelja“! U očima uprave i kolega nije… ona razgovara sa decom i roditeljima, posvećena je i empatična… i ume da kaže ,,dobar dan“ i popriča sa roditeljima… da savet… uputi… bez podvajanja i ispitivanja ko gde radi i čime se bavi… Takav vaspitač zaslužuje da ga svi podrže… ne samo roditelji!
Sramota,prava sramota!! Nigde nas ne pominju,nigde nas ne hvale,radimo po nenormalnim uslovima,svakoga dana .