– Сине, јеси ли спаковао све за школу?
– Јесам , кево, мојне да си напорна ко школска година.
– Понеси и ову бејзбол палицу, нек’ ти се нађе.
– Јао, немој да си толико заостала, то се носило деведесетих! Хоћеш да ми се деца смеју?! Дај онај ћалетов пиштољ с бојевим мецима, што га је донео с ратишта. И спреми ми ону зољу за суботу, идемо на
Ако вам је смешно, онда немате децу. Ако сте просветни радник, о овом сте слушали на семинарима. То су вам тамо напричали неки предавачи који у школу крочили нису, него су малко преписивали од других, развијенијих држава. Да, од оних које су далеко испред нас, не само у економском него и у културном смислу. Тамо, на пример, улети свако мало у школу малолетни балавац наоружан до зуба и покока пола школе, без да трепне. С друге стране, ми смо за њих варвари. Како то мислите нисмо, па о том бруји штампа? Додуше, у штампи ћете ретко прочитати да у тим, развијеним земљама, постоје делови града у које ни полиција не сме да уђе. Но, манимо се тих кулоарских прича, ваљда други боље од нас знају како треба поступати с нашом децом.
Ипак, ако нисте знали, напредовали смо у сегменту школства. Додуше, три спрата испод приземља, али битан је правац, акомеразумете. Пичимо галопом према Европи, грабимо ко гладни медведи, да не кажем вучићи, преписујемо законе, преузимамо нова (не)знања, угледамо се на боље и јаче. Овако то у пракси треба да изгледа:
Ако наставник види да се два ученика туку, не сме физички да их раздваја већ мирно да их замоли да престану:
„Миловановићу и Петровићу, па је л’ мора тако? Јао, децо, немојте, тако вам ПС-а! Не ногом Миловановићу, поцепаћеш патику! Петровићу, не руком, требаће ти за ликовно! Не циглу! ПАЗИ БРЕ НА АЈФОН, ЗНАШ ЛИ ТИ КОЛИКО ЈЕ ОТАЦ МОРАО МАЛТЕРА ДА ПРОМЕША ДА БИ ТИ ГА КУПИО?! Остали унутра, шта гледате к’о да игра бела мечка, видите ваљда да вежбају увод у анатомију?! Не у бубрег, требаће некоме! Добро децо, је л’ знате пошто је са’рана?!”
Ако неки ученик преписује, треба га лепо замолити да престане, а ако настави, треба га пустити јер на тај начин показује да зна где се у књизи налази градиво. Није дозвољено смањити му оцену и залепити му кеца:
„Савићу, не преписуј кад те лепо и по правилнику молим! Претући ћеш ме после? Већ си ми и кола изгребао? Дивно си дете, прави борац! Ево ти решења одмах, да ми после не долази и твоја мајка и прети да ће да ме трује. Овај, да ми прича како си ти дивно дете, а ја смеће искомплексирано које је једва завршило школу и сад се иживљава над децом као да су туђа. Како си ти диван, а не ко ове вуцибатине што би ‘леба преко погаче па још и уче! Сине, даћу ти одмах петицу, не мораш ни да преписујеш, само склони ту бејзболку, цеваница ми још није зарасла од прошлог контролног. Иди дете напоље и забави се, ено Петровић преживео Миловановића, иди га докосури, ‘ајте децо.“
Ако ученик намерно прља просторије школског објекта и дворишта,ни под којим условима се не сме од њега тражити да то почисти јер је то експлоатација дечије радне снаге
“Извини, дете, испало ти нешто! А није испало, намерно си? Јао, извини, нисам ништа лоше мислио. Не, не, ја ћу, немој ти да се сагнеш молим те, треба ли да се ушинеш па сутра да ме туже твоји? Уосталом, зашто плаћамо спремачице онолико? Нису оне џаба факултете завршавале, треба им направити што више посла да се не улење! (шкргутање кроз зубе: Родитеље треба да вам зовем да чисте за вама…) Ништа, ништа, Јовановићева, кажем, родитељи су ти фини људи. Наравно да можеш да ми угасиш пљугу у теме, дете драго! Кад си већ ту, шутни ме и да ми до главе дође зашто сам постао просветни јадник.”
Ученик може да поништи сваку оцену коју добије. На семинарима се саветује да нова, која потом уследи, обавезно треба да буде виша, као подршка ученику који се бори за своју оцену.
“Децо, склоните своје оружје и спремите се за писмени задатак. Не морате да га радите, ништа није обавезно, само вас лепо молим да доле ставите свој потпис (ако не умете, обратите се мени за помоћ) и наведете жељену оцену, да скратимо агонију. Тако, а сад, оружје оставите у учионици идемо сви напоље, да беремо цвеће. Шалим се, наравно, не морате одмах да ме псујете!”
Од осталих суперишка вести издвајамо: пијана и надрогирана деца се не смеју слати кући и не смеју се претресати јер је основна школа обавезна и свако има права да похађа наставу. Ученик који показује насилничко понашање се не сме преместити у други разред или школу без пристанка родитеља, и тако даље и тако ближе. Ето, драги родитељи, тражили сте од школе и државе да вам васпитавају децу јер ви немате времена, али опет да их не ставља много у своје модлице јер ваљда ви најбоље знате како ваше дете треба да буде васпитано, а та школа неће па неће! Кад смо код тога, ко сме да тврди да је неваспитано и да се меша у ваш начин одгајања детета?! Збогом клечање на кукурузу, пацке и стајање у ћошку, добродошла анархијо!
Некако се стиче утисак да нам овим темпом ретроградне надоградње ускоро основне и средње школе неће ни бити потребне. Знам, сада ће се неко досетити да викне: „Праве од наше деце јефтину радну снагу!“ Истина, деца ће нам бити неписмена и спретна с разним оштрицама, али то не значи да ће вам транжирати саламу и обрађивати батак у комшијској касапници. Радна снага, па чак и она најјефитинија, треба да поседује основни интелект, радне способности и навике, као и желудац за поштовање ауториета, што је управо супротно од онога у шта ћемо ми модификовати наше младе, усијане главице. Зато, без бриге и панике, сви знамо да је паника једно велико зло, верујем да не треба да објашњавам због чега 😉
За сада бриге нема, школска година је завршена, деца ће моћи да се боду ножевима и ван школског дворишта. Барем се неће тући за оцену! Него, ако школе не почну да деле скакавце и палице са својим грбом, до краја августа би требало да сазнам где се могу купити панцири величине С. За моје дете.
Уа штребери!
tvbest.rs