НА СЛОВО, НА СЛОВО…
,,Ш” као ШКОЛА.
Школа је образовно васпитна институција у којој раде наставници и остали који су везани за послове те институције. Још од Коменског, часови у школи трају 45 минута, израчунао тај Јан Амос, да је то оптимално време да се ђацима угура у главу неко знањце. Е, онда су се неки други досетили да је 30 минута ,,минимум процеса рада” да би се ђацима углавило исто то знањце, по убрзаном поступку. Тај убрзани поступак углављивања знања у ђачке главе зове се штрајк.
,,Ш” као штрајк. Баба мало вртела по Википедији, да види нешто о штрајку.
Штрајк (нем. Streik, од енгл. strike – „удар”), једна од мера радника, најчешће заједничко напуштање посла да би се тиме послодавац натерао да прихвати њихове услове (најчешће: повећање плате или смањење часова рада).
А има и ово:
Штрајк се мора добро организовати јер постоји ризик да исти не успе па да капиталиста крене са одмаздом (отпуштање организатора, смањење плате и сл). За успешно организовање штрајка потребно је неколико предуслова:
– Да постоји јака синдикална организација
– Да организација има одређене залихе новца (најчешће од чланарине) којом ће омогућити живот радника за време штрајка јер плату неће добијати
– Да постоје велике наруџбине према фирми и рокови које капиталиста мора да испоштује према купцу
– Да постоји одлука већине радника да се иде у штрајк
– Да радничке страже спрече појаву штрајкбрехера (радници који за време штрајка хоће да раде)
– Да штрајк може да угрози Владу, јавни ред и мир, па и нормалан живот у земљи.
Хтела сам да кренем по ставкама, али, стадох код прве ,,Да постоји јака синдикална организација”. Уупс! У просвети постоје четири таке јаке. И, сад, испаде да су све четири јаке, па две попустиле, а две јаче покушавају неког да тлаче… (Римује се са ,,плаче”, ,,паче” и ,,маче”, али ни са чим револуционарним)
Одгледах синоћ неку конференцију за медије ових ,,јаких” што су наставили штрајк одлажењем с посла кад им одзвони час од тридесет минута.
Очекивала, сећајући се давнашњих штрајкова просветара, неке револуционарне приче, неке нове кораке које ће предузети ти ,,јаки”.
Од свега чух кукњаву због умањења плата, а довели и адвоката… (Римујем много, то није добро за моје слабо срце)
Адвокат рече: ,,Сад кад крену хиљаде тужби… ја се као адвокат радујем, јер ћу зарадити на тим тужбама…” (Отприлике тако рече тај бивши… свашта је ,,бивши”, али је адвокат вазда)
Не рече тај да ће адвокатска комора, на пример, дати подршку штрајку. Рече само да ће се трудити да заради на том штрајку. Па, добро, док једном не смркне…
И сад, ја вас, штрајкачки народе, питам: Шта ћете даље?
Од почетка вам кажем, нађите друге начине, немојте дозволити да вас превесла МП, али ме нисте слушали. Баба знала још ономад да ће неког петка стићи допис школама… а ви? Нисте? Петак је увек дан за… дописе, наредбе, решења… Јер, у понедељак вас чека расуло, а ви немате одговор за понедељак. Морали сте га имати у четвртак, и пре дописа министра, послати школама свој допис, шта се ради у ситуацији кад министар пошаље писмо.
А ви кажете, ако настане хаос, криви су министар и директори! Није него! Читам вас четири месеца како кукате и кривите неког другог. Кривица је министра и директора. А чија је одговорност?
Три месеца сте имали времена да организујете јаке протесте, три месеца времена да направите кључ којим ћете закључати школе, три месеца времена да привучете родитеље на своју страну, три месеца времена да окренете јавност… Али, мало вам је падала киша, мало сте ишли на синдикалне спортске игре, мало вам је дувао ветар, али је ипак било лепо одлазити кући и по ветру и киши. Па, одмах на ФБ групе, да кукате једни другима.
Министар к’о министар, ни бољи ни гори. Влада к’о влада, ни боља ни гора.
Али, ви не смете бити исти, то је суштина! Јер, док сте ви исти, сваки министар и свака влада ће знати како ћете завршити, пре него што почнете!
Уз вас је Бака, само, јесте ли ви уз себе?
БПС
Прочитајте и:
БПС: Плата вам је умањена, и шта ћете сад?
БПС: Драги моји просветари