„Srediću sobu sutra!”
„Rok za projekat mi ističe tek sledeće nedelje.”
„Uradiću domaći kasnije!”
Posmatrati decu kako prolaze kroz samodestruktivni proces zvani prokrastinacija može biti jako bolno. Vaše opcije su da gledate šta se dešava i ne preduzmete ništa, da „pomognete” tako što ćete uraditi deo posla ili čak ceo posao ili, ono najteže, da ih naterate da posao urade sami, uz zasigurno ozbiljan otpor i svađu.
Ali nijedno od ovih rešenja nije dobro. Nijedno neće poboljšati život vašeg deteta niti ga osposobiti da preuzme kontrolu nad svojim životom.
Donosimo vam tri sasvim jednostavne tehnike bazirane na naučnim istraživanjima, kojima bi trebalo da naučite svoju decu, kako bi uspeli da izbegnu sva iskušenja koja im odvlače pažnju od obaveza.
1. Ohrabrite dete da putuje kroz vreme uvek kad vam se učini da odlaže obaveze
Zabavan način da deci ukažete kako prokrastinacija na njih utiče jeste da ih ohrabrite da putuju kroz vreme. Recite im da zatvore oči i da zamisle kako će se osećati onog trenutka kad završe obavezu koju žele da odlože, a kako će se osećati ako to ne urade, tj, ako odluče da odlažu i dalje.
Ponekad je to jedino što je potrebno – jasna slika o tome da, ako ne očiste svoju sobu sad, planina prljavih čarapa, razbacanih majica i igračaka će samo postati veća, pa će sutra, umesto da izađu napolje da se igraju ceo dan morati da čiste.
Ako shvate koliko će im bolje biti sutra ukoliko posao završe danas, biće im lakše da prionu na zadatak.
2. Pomozite detetu da se pokrene
Veliki deo problema prokrastinacije dolazi od osećaja da je zadatak koji nas čeka strašno veliki i težak. Za domaći zadatak ponekad su potrebni sati rada, ali za jedan, prvi zadatak, često je dovoljno nekoliko minuta. Od nečeg se mora početi.
Početi znači napraviti mali korak. Zato pomozite detetu da u okviru nekog velikog cilja postavi sebi više malih, pa će svako pojedinačno ispunjenje delovati bliže i lakše da se ostvari. A kad ga ostvare pomisliće „Hej, pa ovo i nije bilo tako teško!” i motivacija će porasti.
3. Podstaknite dete da počne lakšim zadacima
„Ako želite da promenite svet počnite sa nameštanjem svog kreveta. Ako namestite krevet svakog jutra, ispunićete prvi zadatak tog dana. To će vam dati mali, ali važan osećaj ponosa i ohrabriće vas da pređete na sledeći zadatak, pa onda sledeći, pa sledeći. A onda će do kraja dana, taj jedan mali zadatak prerasti u gomilu obavljenih poslova na koje možete da budete ponosni.” ~ William H. McCraven, Admiral mornarice SAD.
Kao što smo već rekli, počinjanje nekog posla zapravo je najteži deo. Možda je to neka neželjena posledica toliko puta ponovljenog – obaveze su važnije od igre. I zbog toga često osetimo potrebu da počnemo od najtežeg. Ovo stvara nepotreban stres i povećava mogućnost prokrastinacije.
Oslobodite svoje dete iz kandži njegovih sopstvenih misli. Pomozite im da pronađu delove posla koje vole i neka počnu odatle. Ako nauče da tako započinju svoje zadatke, preuzeće kontrolu nad situacijom i znaće da od svakog posla naprave uživanje – manje ili više.
Priredila: A. C.