Васпитавање или лицемерје? Огромна је разлика.

2 марта, 2021

“Колико сам ти пута до сада рекла да се једе за трпезаријским столом? И ти поново једеш у фотељи испред телевизора?” За то време или пола сата касније, тата седа у фотељу и једе сендвич док гледа утакмицу.

Овај пример јасно илуструје да дете неће радити оно што му родитељи кажу, већ оно што родитељи РАДЕ. Другим речима, то једноставно значи да је пример који им дајете, тај који из ког ће они учити.

Постоји научно објашњење за ово и зове се теорија неурона огледала, који се активирају од рођења детета и омогућавају бебама да опонашају покрете одраслих и уче.

Шта, онда, треба да урадите?

Успоставите распоред и правила

Ово је један од најтежих задатака за родитеље. Деца не желе да иду у кревет у време када им је речено, увек им недостаје још тих пет минута. Па још пет.

Када је у питању спавање, општа атмосфера у кући веома је важна. У време када деца треба да пођу у кревет, па и мало пре тога, морате прилагодити цело окружење. Смањите светла што је више могуће, искључите или сасвим утишајте уређаје, трудите се да то чините сваке вечери у исто време.

Кад мало порасту па дођу у тинејџерски узраст, успоставите заједничка правила. Рецимо, нико не треба да буде ван куће после 21 час, осим ако је реч о послу или обавезама. Ипак, ако сте ви у то време често ван куће, очекујте да ће и дете пружати отпор. Оно ће тражити од вас да му верујете и третирате га као одраслог. Трудите се зато да ово правило поштујете и сами. Тако ће се ретко дешавати да с дететом имате свађе и дискусије на ову тему.

Иста ствар је и са цигаретама, алкохолом или газираним пићима. Присуствовала сам једном сцени у кафићу где је конобар пришао столу за којим су седели мама и дете од 7 година. Конобар је упитао шта желе, на шта је дете одговорило “Кока-колу”. Мама је онда одржала кратко, стрпљиво предавање о томе колико је ово пиће штетно и препуно шећера. Дете је невољно прихватило објашњење и поручило воћни сок. Конобар се окренуо према мајци и упитао шта она жели. “Мени кока-колу.”

То није васпитање. То је лицемерје.

Пренос вредности

Када својој деци желите да пренесете одређене вредности, једини могућ начин за то је – пример. Никада им немојте говорити “Ја грешим, али ја сам већ у неким годинама, за мене је сад касно да се мењам, зато ти учи на мојим грешкама.” Ово су лекције лењих родитеља. Оних којима није довољно стало да се због деце и сами промене. И ово су лекције које не вреде.

Дакле, ако желите да их научите да поштују своје родитеље, пођите од тога што ћете поштовати своје родитеље, али и децу. Поштовање је узајамно осећање. Ако желите да их научите да је школа на првом месту, немојте их, онда, јер је вама тако згодно, у септембру водити на море. Ако желите да их научите да поштују људе без обзира на њихов социјални или материјални статус, персирајте једнако и теткици у школи и професору.

Многи родитељи верују да правила код куће важе само за њихову децу. Неки сматрају да је поштовање једносмерна вредност која би требало да иде од њихове деце ка њима. Низ је оваквих примера и понашања која родитељи очекују код своје деце, а која понекад и не поседују.

Изазивамо вас да будете својој деци пример. Да критику, приговоре и етикете замените искреношћу и давањем примера. Можете ли то?

А. Цвјетић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама