Onog dana kada je na portalu dnevnog lista Blic objavljen ekskluzivni intervju sa ministrom prosvete Mladenom Šarčević, pomenuvši nekoliko novih modela nastave koji se spremaju za predstojeću školsku godinu, otvorila su se mnoga pitanja. Neka od njih, trudeći sa da ne preteramo, postavili smo i Ministarstvu prosvete. Odgovor, međutim, nismo dobili.
To nas ne sprečava da ta pitanja pokrenemo, u nadi da će se odgovori na njih pojaviti u narednim danima.
Smene će u osnovnim školama biti drugačije nego do sada. Prvi i drugi razredi kretaće ujutro u 8.00 i završavaće u 11.00. Posle najmlađih dolaze treći i četvrti razred i ostaju na nastavi od 11.00 do oko 14 časova. Petaci i šestaci koji će svoja četiri časa imati od 14 do 17 časova, dok će sedmaci i osmaci biti u klupama od 17.00 do oko 20.00.
Pored roditelja, kojima neće biti nimalo jednostavno da organizuju odlazak i povratak ako imaju više dece u različitim smenama, u vrlo nezavidnoj poziciji su i nastavnici stranih jezika. Veliki broj njih predaje đacima od 1. do 8. razreda. Da li to znači da će ti nastavnici u školi biti od 8 do 20 časova, a od kuće će raditi sa onim đacima koji su izabrali da uče na daljinu?
„Škole i roditelji imaće izbor – da li će raditi od kuće ili u učionici.“
Ovo u teoriji zvuči kao idealno rešenje. Sve je stvar dogovora. Međutim, šta se dešava onda kada je dogovor teško postići? Šta se dešava kada, primera radi, od 25 učenika, njih 23 želi da dolazi u školu, a njih svega dvoje želi da uči onlajn. Ovo je prilično realan scenario. Da li će taj učitelj raditi trodupli posao? U učionici sa 11 đaka, u drugoj sa 12, a kod kuće sa ovo dvoje koji žele da rade onlajn?
Ministar je pomenuo da će u nastavi biti angažovani i bibliotekari, psiholozi, pedagozi, učitelji u boravku. Međutim, ti učitelji u boravku i dalje će morati da rade u boravku, zar ne? I koliko mi to imamo bibliotekara i pedagoga?
Ministar kaže i da će se nastava izvoditi uz poštovanje svih mera koje važe i kod nas i u svetu, ističući obavezan prostor od četiri kvadrata po detetu, te da u učionici može biti najviše 15 đaka. I svi će morati da nose maske. I biće suspendovani ako maske ne nose.
Računica je jasna. Učionica mora da ima oko 70 kvadrata – po četiri za svakog đaka, a tu je i učitelj. Pitanje je koliko takvih učionica zaista ima u srpskim školama. Zasigurno ne baš mnogo. U redu, koristićemo sale. Većina škola ima po jednu. Pitamo se kako će to pomoći.
Sasvim je u redu to što će se od đaka očekivati da nose maske. Ali, svako ko prati reakcije roditelja na nove objave koje se tiču škole (evo komentara na jednu od takvih objava), zna koliko ima onih koji tvrde da njihova deca maske neće nositi. Oni veruju da maske njihovoj deci uskraćuju kiseonik, da im čine više lošeg nego dobrog. Ne veruju da njihovo dete može nekog da ugrozi. Da li ćemo sankcionisati njihovu decu i njih? Šta znači „suspenzija“ koju ministar pominje kao kaznu za one đake koji budu skidali maske?
– Imaju računar na poslu, a ukoliko su bolesni moći će da ga u dogovoru sa direktorom uzmu na revers – kaže ministar.
Iako smo sigurni da iz Ministarstva nisu želeli da pošalju takvu poruku, ovo zvuči kao da nastavnici u narednoj školskoj godini neće imati pravo na bolovanje. Takođe, jasno je da će svaki nastavnik i svaki učitelj morati da radi paralelno od kuće i u školi. Da li naše škole imaju dovoljno računara koje bi dali na revers svim nastavnicima? Jer, sada je to njihov osnovni alat za rad.
Još je mnogo pitanja na koja ne vidimo jasan odgovor:
Ako boravak za prvi i drugi razred kreće od 11, da li to znači da će se deca iz boravka ipak u školi naći istovremeno kad i ostali đaci?
Ako zakon brani da deca do 12 godina budu sama (što se često ističe), kako će biti rešeno pitanje učenika trećeg i četvrtog razreda čiji roditelji rade?
Roditelji su postavili i pitanje odluke škola koju će platformu koristiti, pa se pitaju kako će, uz svoje redovne obaveze, moći da „pohvataju“ sve različite oblike komunikacije jer će neki nastavnici koristiti Zum, drugi Vajber, treći Gugl učionicu…
Šta će biti ako se desi da se nastavnik/učenik zarazi? Da li celo odeljenje ide u izolaciju?
Kako će se birati prioritetni predmeti za koje će se nastava održavati u školi?
Iako je sasvim jasno da je ovo situacija u kojoj se nalazimo prvi put, te da idealno rešenje ne postoji, a kompromise ćemo morati da pravimo, verujemo da, kad se već neke ideje i predlozi iznesu javno, oni kojih se to tiče zaslužuju da čuju i objašnjenje, pa makar ono bilo – ne znamo, nismo to još dovoljno razradili, ali ćemo se potruditi da vam odgovorimo što pre.
Autor: A. Cvjetić