Свакодневно, вишесатно зурење у екран компјутера, мобилног телефона или таблета смањује број трептаја, чак и до пет пута него што је уобичајено и оку потребно. То доводи до такозваног сувог и црвеног ока, упозоравају офталмолози.
Огроман број људи, чији су посао, али и хоби и забава, везани за дуго коришћење компјутера, све више се жали на преоптерећеност ока, појачану осетљивост на светлост, дупле слике или замагљени вид, привремену кратковидост, главобољу и бол у вратном делу кичме. Стручњаци из Америчког удружење оптометричара (American Optometric Association) збир ових тегоба назвали су синдромом компјутерског вида (computer vision syndrome).
И док су одрасли сигурни да то што имају проблема с видом има везе са радом за компујером и мобилним телефоном, тинејџери негирају да им сати проведени пред екранима праве икакве проблеме. Као у вицу о мишу који се не жали ни када једе паприку, већ „плаче и једе”.
Али, очни лекари упозоравају: као последицу небројаних сати које клинци проводе гледајући у скринове мобилних телефона и екране таблета, расте број деце која постају кратковида.
–Све је већи број деце кратковидо, јер превише времена проводе пред мониторима. То се назива и школском кратковидошћу, јер се у том узрасту најчешће јавља – упозорава офталмолог проф. др Мирослав Стаменковић, директор Очне клинике КБЦ „Звездара”.
Он ипак сматра да се не може говорити о синдрому компјутерског вида као патолошком, болесном стању, јер да би нешто било синдром са медицинском дијагнозом потребно је да се „разболи” орган, а у овом случају су само привремене сметње. Такође тврди да иза тог термина стоје оптометричари, који, ипак, нису очни лекари, већ само обављају прегледе и одређују диоптрију.
–За сада нема поузданих научних доказа да употреба компјутера доводи до трајног оштећења ока – тврди др Стаменковић и додаје да савремени екрани успешно штите од директног оштећења очију и вида.
– Када је реч о проблему сувог ока, који прати пецкање, свраб, нелагодност, као да је у оку песак, то може да се отклони додавањем „вештачких суза”, односно капи за очи које треба да одреди офталмолог– каже наш саговорник.
Ипак, постоје ситуације које захтевају већи опрез. Др Мирослав Стаменковић наводи да се код дугог рада за компјутером код неких особа може јавити такозвана инсуфицијенција конвергенције – смањене могућности очију да фокусирају на објекат који гледају. То доводи до нелагодности или дуплих слика. Упозорење нарочито важи за особе које имају прикривени страбизам (разрокост) који дуги сати проведени пред компјутером могу да „пробуде”.
Савети стручњака
За људе који због природе посла или зависности од честог седења пред рачунаром или зурења у мобилни телефон, офталмолог др Мирослав Стаменковић даје неколико савета:
* Подесити контраст на монитору између позадине и словних и других знакова, а одсјај смањити на најмању меру
* одредити оптималну раздаљину од очију до екрана (оптометричари препоручују 45 до 70 сантиметара)
* Екран подесити да буде у равни са очима, а не да се у монитор компјутера гледа „на доле”
* Рачунар или мобилни телефон не сме да буде најјачи или једини извор светлости у соби у којој се ради, већ је потребно да постоји још неко светло
* Важно је током рада за компјутером седети у правилном положају
* На сваких сат времена, треба направити паузу од 10 до 15 минута, не само да би се очи одмориле, већ и да би се мишићи опустили
* Свих ових савета треба даи се придржавају особе које носе наочаре са великом диоптријом или сочива
Аутор: Оливера Поповић
Извор: Политика