Uroš Petrović poznat je kao pisac knjiga za decu i mlade koje razmrdavaju vijuge i pomeraju granice u savremenoj literaturi.
S dr Rankom Rajovićem stvorio je i tzv. NTC sistem učenja, posvećen je radu s vaspitačima, nastavnicima i roditeljima na razvijanju darovitosti kod dece i poboljšanju pristupa obrazovanju.
Najinspirativnije misli koje mogu biti od koristi roditeljima i onima koji rade s decom – odgojiteljima, učiteljima i nastavnicima su:
1. Sve što učinite umesto svog deteta, učinili ste protiv njega.
2. Uvažavajte i podržavajte vaspitače i učitelje, oni utiru najvažnije staze!
3. Prezaštićivanje je izravno upereno protiv deteta, bomba s odloženim ali dugoročnim učinkom. Prepreke i problemi pokreću. Tamo gde je sve taman, izostaju stimulansi za razvoj.
4. Ako pristupanje gradivu nije makar malo zanimljivo, obrazovanje se ne događa. U suprotnom, nema granice u tome što, kako brzo i uspešno dete može savladati.
5. Dečja radoznalost je neograničeni izvor obnovljive energije. Umemo li je pridobiti za željene ciljeve i tu moćnu silu iskoristiti za napredak?
6. Otkrivanje je važnije od otkrića. Trenutak otkrića pravog odgovora nije ni blizu toliko važan koliko put do njega.
7. Niko razdoblje do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.
8. Kad utihne igra, sve ostalo izgubi boju. Mislim da onaj ko se prestane igrati, bilo da radi kao predsednik države ili šumar pripravnik, ima veliki problem.
9. Samo jedna vrsta inteligencije ne znači mnogo. Jako su važni i drugi vidovi inteligencije, a ima ih puno. Što znači jedna savršeno naštimana žica na gitari? Ako su ostale loše, akord će zvučati nesnosno.
10. Paradoksalno, u vrijeme ekspanzije 3D tehnologije, avanture odrastanja dece svode se sve više na 2D, na ekrane. Mi smo imali 3D detinjstvo, ekrani su tada bili sputani. Analogijom, možda je ovo danas sputano detinjstvo!
11. Nema iskoraka bez date mogućnosti da se on napravi, i nema velikih avantura bez prvog koraka.
12. Najveća avantura koja se može dogoditi je ona koja se dogodi u mozgu. Dete koje ne čita u ranom detinjstvu, u nižim razredima osnovneškole, neće imati bogat rečnik. Dete koje nema bogat rečnik, neće moći obavljati mnoga zanimljiva i lepa zanimanja u životu.
13. Ono zbog čega sam tužan je što deca danas imaju vrlo malo igre napolju, što retko vidim razbijena koljena, što nestaju stare igre … Dete koje ne hoda po ivičnjaku pločnika neće razviti centar za ravnotežu, dete koje je skroz zaštićeno neće napredovati.
14. Odrasli imaju mnogo više obrazovanja i iskustva, ali imaju mnogo manje mašte i hrabrosti.
15. Ja nisam protiv toga da se deca upoznaju s računalima i tehnologijom, ali je umerenost jedna velika veština i vrlina. Pola sata do 45 minuta – je najviše što dete sme provesti pred ekranom.
16. Baviti se svojim detetom – može li se na pametniji i smisleniji način uopšte provoditi vreme? Ne postoji važniji posao od bavljenja decom.
17. Jedan sat igranja video igrica – to je nekoliko hiljada pokreta manje. A svaki pokret manje koji dete napravi jeste gubitak za razvoj mozga.
18. Mozak razumije samo jedan jezik – ono što dete radi. Dete mu svojom delatnošću saopštava što da razvije.
19. Mi se kao roditelji polomimo da nam deca što brže prohodaju i progovore, a onda im govorimo – šuti, sedi i budi miran.
20. Sve u životu vredi upravo onoliko koliko si se pomučio da do toga dođeš.