Све већи број деце са проблемима у говору, одговорност се сваљује на родитеље, а где је систем?

20 јула, 2021

С обзиром на веома велики пораст процента деце који имају тешкоће у проговарању, те на чињеницу да је сваке године све већи број оних којима је неопходна помоћ логопеда, намеће се питање – да ли се систем томе прилагођава? Да ли се родитељи и васпитачи шаљу на едукације? Да ли је број логопеда у здравству и школству, складно потребама деце – повећан? Сва ова питања поставили смо Министарству просвете, а у ишчекивању њиховог одговора, своје мишљење нам, кроз текст у наставку, даје логопед Ивана Аврамовић.

Говор је најсложенија људска био-психо-социјална функција и узроке за кашњење у проговарању треба тражити у поменута три подручја. Не може се кашњење у проговарању објаснити само једним узрочником и кривица тражити искључиво у родитељима. И поред тога што екрани могу негативно утицати на развој нетачно је да је њихова прекомерна употреба једини узрок. Више волим да кажем да су екрани замка која вреба родитеље. Објаснити свако кашњење у проговарању прекомерном употребом екрана ставља на родитеља кривицу и одговорност.

Сматрам да им је пре потребна помоћ а не осуда.

Системска решења би било корисно организовати тако што би се логопеди, који се баве раним развојем, нашли тамо где су бебе.

Све почиње у породилишту

Породилишта и педијатријска одељења су прва места на којима би било важно да деца буду пропраћена и укључена у програме стимулације. У породилишту се препознају бебе под ризиком за настанак развојних потешкоћа и оне се упућују на праћење и логопедске контроле ,али се моменат отпочињања третмана одлаже. У оквиру развојних саветовалишта има запослених логопеда, али је њихов број дискутабилан. Осим броја логопеда у домовима здравља се покрива примарни ниво здравствене заштите. То подразумева рад са најједноставнијим говорним потешкоћама, као што је корекција изговора гласова. Зато логопеди у домовима здравља најчешће раде са децом предшколског узраста те кашњење у проговарању остаје непокривено.

Кашњење у проговарању захтева секундарни ниво здравствене заштите због сложености проблема. Овом проблему је често потребан мултидисциплинарни приступ.

Едукација педијатара

Едукација педијатара о важности упућивања беба на логопедске систематске прегледе са 6, 9,12, 18 и 24 месеца би умногоме допринела раној интервенцији и спречила да комуникативни проблеми ескалирају. Педијатар је први коме се родитељ обрати када посумња да нешто у развоју изостаје и веома је важно да педијатри не процењују развој комуникације и говора већ да дају упут за логопеда.

Едукација васпитача

Васпитачи у јасленим групама треба да имају основна знања о специфичностима комуникације код деце и томе коме треба упутити дете када се дететктује потешкоћа. Васпитачи су едуковани да раде са децом уредног развоја и они добро познају законитости уредног развоја. Ова знања и њихово искуство им омогућава да уоче сваку врсту одступања. Када то уоче важно је да имају стручног сарадника тј. логопеда који ће урадити процену и даље водити дете, родитеље и васпитача. Такође сматрам да би забрана коришћења телевизора и екрана у јаслицама била важна мера.

Потребан је и већи број логопеда који се бави раним развојем у вртићима

Едукација родитеља

Још у породилишту и развојном саветовалишту од стране логопеда родитељи треба да буду информисани о свакој наредној развојној фази, како је подстицати и на шта обратити пажњу. Ова едукација се не односи на физичко здравље маме и бебе већ на емотивну и комуникативну компоненту која је важна а запостављена у овом моменту у систему.

Системска решења формално већ постоје али је проблем у реализацији. Томе доприноси премали број запослених логопеда у државном сектору како у здравству тако и у просвети. Из тог разлога сматрам да је едукација стручњака из свих тангентних струка важна и допринела би спречавању кашњења у проговарању.

Аутор: Ивана Аврамовић, дипломирани дефектолог-логопед и Марте Мео практичар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


2 коментара на "Све већи број деце са проблемима у говору, одговорност се сваљује на родитеље, а где је систем?

  1. Caca каже:

    Ja sam vaspitač sa 17god.iskustva i mama prevremeno rođenih bliznakinja od 2god. te bih želela da skrenem pažnju na dve činjenice. Deca pod rizikom se ne upućuju na praćenje od strane logopeda nego psihologa. Tek ako psiholog na nekom uzrastu proceni da detetu treba logoped onda se dete upućuje. Druga stvar, u jaslicama rade medicinske sestre a ne vaspitači, i poprilično sam sigurna da ne znaju(jer se to ne uči u medicinskoj školi) da procene stepen razvoja govora. Roditelji treba da snose odgovornost jer da bi se govor razvio sa detetom mora da se komunicira. Moja deca su prva 3meseca života provela u inkubatorima i po bolnicama pa su opet progovorile, obe sa 8 meseci jer je sa njima odrađena rana intervencija u kućnim uslovima. Hvala Bogu pa sam znala šta treba da radim. Ali mi ni danas nemamo Tv u kući i one sad sa 2god.gledaju maximalno 3 crtana po 5min.dnevno.Sistem nije dobar ali ni ovaj tekst, mogli ste se malo bolje informisati.

    1. Vesna каже:

      Svaja cast vama i vasoj profesiji, divim se njoj. Bez ikakve ljutnje. Imam i ja prvo dete iz blizanacke ttudnoce, nazalost jedno nije prezivelo, prevremeno rodjeno,bila je prva 2 meseca u bolnici, kad smo izasli iz bolnice sve se normalno odvijalo. I progovorila na vreme i nosu ostavila na vreme, ma sve sve kako ide. A da, zaboravih da kazem da je oca izgubila sa godinu dana, al opet je sve super islo. Drugo dete sam rodila posle 12 god (prosto tolika je razlika morala biti). Sa njim imamo problem u govotu, iako sam ja ukazivala pedijatru i ostalima ranije vec, da mislim da ima problem sa govorom, svi su me ubedjivali da jos rano, da je musko pa lenj, pa sto sta. Pedijatar je rekao da je reno, imao je oko 3 god. Nike gledao toliko crtace, vise se igrao, i Babu i dedu i sestru i tatau i mene. Niko nije cuttao, svi su mu posveceni bili. Al evo sa 5,5 god ima jos problema sa izgovorom. On prica, al vecinom izvrnutim recima, po slogovima moze al posle da izgovori rec totalno drugacije. Idemo kod logopeda i ovako koliko hoce sa nama radimo, ide i u vrtic i to je sve slabo. Al se nadamo boljitku. Trece dete evo 2 god, hvala bogu, prica. Hocu da kazem svako dete je za sebe, nikad se ne zna sta ce biti. Bez ljutnje. I hvala bogu sto ste imali srece da sve ide tako lako. Sve najlepse❤️

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама