Ako se prisetite svog detinjstva najčešće ćete pričati o tome kako ste se igrali napolju, na igralištu, kod škole, oko kuće, u susedstvu ili u parku. Nakon toga najčešće pomislite kako su danas ova mesta sve više prazna, kako nema dece koja se tu igraju. A koliko često pomislite zašto ih nema? Uglavnom će odgovor biti zato što se igraju u kući na računaru, što nije daleko od istine.
Ali, s druge strane, oni su i na mnogobrojnim vannastavnim i vanškolskim aktivnostima. Što je zapravo jako dobra stvar, sve dok ih nije previše. Odlično je podsticati dete na sport, muziku, strane jezike, informatiku, ili neke druge aktivnosti koje mu mogu pomoći u akademskom uspehu. Ali šta je s njihovim društvenim razvojem? Koliko je vaše dete zapravo dobro u socijalnim veštinama? Naravno da aktivnosti većinom uključuju i drugu decu, ali deca koja imaju problema u socijalnim veštinama uglavnom ne biraju takve aktivnosti.
Šta se onda dogodi s njima?
Lošije prihvatanje zbog preteranih reakcija
Deca koja imaju problema s pažnjom vrlo često imaju poteškoće u razvoju društvenih veština. Zapravo, znamo da je korteks (odnosno moždana aktivnost na korteksu) dece s poremećajem pažnje tri godine u zaostatku za njihovim vršnjacima. Ako pogledate socijalni razvoj to je veoma značajno. Razmislite na trenutak – to znači da je osmogodišnje dete u drugom (ili pak trećem) razredu na istom nivou u socijalnim veštinama kao petogodišnje dete. Zamislite kako je tek ova razlika značajna u kasnijim razredima.
Ova razlika od tri godine ne odnosi se na intelektualni razvoj, već na neke od izvršnih funkcija kao što su pažnja, koncentracija, emocionalna regulacija i fleksibilnost. Ove funkcije vrlo su važne za razvoj društvenih veština. Jedna od osnovnih komponenti za razvoj i vežbanje socijalnih veština je posmatranje drugih i usvajanje socijalnih znakova i normi. Bez tih sposobnosti, dete će imati problema da se uklopi se u društvo. Dete koje preterano reaguje u nekim situacijama zato što teško može da reguliše svoje emocije ili dete koje se teško prilagođava promenama u rutini i pravilima koje određuje grupa zbog svoje rigidnosti – zasigurno će biti lošije prihvaćeno u grupi vršnjaka.
Problemi sa socijalnim veštinama mogu se loše odraziti na nekoliko načina uključujući i sniženo samopouzdanje, izbegavanje socijalnih situacija, otpor pri odlasku u školu, preferiranje igre s mlađom decom ili pak druženje s odraslima. To su deca koja pre mogu biti žrtva vršnjačkog nasilja ili biti nasilnik. Ovo su vrlo ozbiljne posldice koje se vrlo često pripisuju drugim uzrocima. Vrlo često, samo posmatranjem deteta u interakciji s drugom decom moguće je identifikovati nedostatak društvenih veština. Naravno, postoje i formalni načini procene, a sprovode ih školski psiholog, logoped ili defektolog.
Neka deca se bolje snalaze u matematici nego u razgovoru
Kako će deca uglavnom negirati postojanje bilo kakvog problema, bilo da ih je stid ili zato što ne prepoznaju da postoji problem, roditelji moraju malo više istraživati ako sumnjaju na takve probleme. To mogu uraditi kroz razgovor s nekim od članova porodice koji idu u istu školu, razgovor s učiteljem ili nekim od stručne službe škole, raspitujući se kod drugih roditelja ili posmatranjem deteta u parku.
Imati dobar socijalni IQ je većini dece vrlo važno jer se tako mogu dobro slagati s drugom decom. Na žalost, to se ne uči u školama, a opet nekako očekujemo da dete to usvoji. Ali nije tako baš uvek. Nekoj deci je lakše da reše kompleksan matematički zadatak nego da razgovaraju s vršnjacima. Učenje stranog jezika nije ništa u poređenju s izražavanjem ljutnje kroz reči radije nego kroz akcije. Rešavanje napredne kompjuterske igrice je zabavno dok je pažljivo slušanje i primereno odgovaranje na prijateljev problem prava muka. Dobra vest je da se ove veštine mogu naučiti, a roditelji tu mogu pomoći. Roditelji mogu naučiti neke jednostavne tehnike treninga koje će primenjivati sa svojim detetom.
Možete započeti tako što ćete mu dati listu ponašanja koja predstavljaju dobre socijalne veštine i šta bi trebalo raditi:
- Posmatraj ostale – proveri šta grupa radi i odluči da li je to grupa kojoj bi voleo da se pridružiš.
- Posmatraj sebe – pobrini se da deluješ prijateljski, posebno pazi na ton glasa i stav tela.
- Unapred promisli šta želiš da kažeš.
- Razmisli kada ćeš to reći – pričekaj neku pauzu u razgovoru ili u igri pre nego počneš da govoriš.
- Osobu s kojom razgovaraš gledaj u oči.
- Prilagodi se „vibraciji“ grupe, pokušaj da oponašaš njihova ponašanja i osećaje.
- Pronađi zajedničke interese i razgovaraj o njima.
- Postavi pitanje koje pokazuje interes – zbog toga će se drugo dete osećati posebno.
Zatim razgovarajte o tome šta je bolje izbegavati:
- Zadirkivati druge.
- Hvalisati se.
- Kritikovati ostale.
- Preuzeti kontrolu i pokušati promeniti ponašanja ostale dece.
- Stajati preblizu ili predaleko od ostale dece.
- Prekidati igru.
Zatim pitajte svoje dete može li se ono setiti još nekih ponašanja koja bi bila prihvatljiva ili koja je bolje izbegavati.
Fokusirajte se na dobre društvene veštine i pohvalite dete kada pokaže prihvatljivo ponašanje. Možete pokušati i igru uloga, izmislite neku socijalnu situaciju i odglumite je sa svojim detetom. Potom zamenite uloge da i ono vidi kako druga deca doživljavaju njegovo ponašanje, a kako doživljavaju ponašanja koja su odraz dobrih socijalnih veština. To je izuzetno važan aspekt jer tako ono najbolje može razumeti koliki značaj imaju socijalne veštine.
Korisni saveti
Kada s detetom učite socijalne veštine ima nekoliko saveta koji mogu pomoći da ceo proces bude uspešniji. Ako samo malo više planirate možete pomoći detetu da njegov socijalni život postane više nalik dečjem igralištu nego bojnom polju.
Radite na jednoj veštini u određenom vremenu – pričekajte da postigne jedan cilj pre nego što zadate novi.
Nagradite dete kada napreduje, dobro promatrajte kako biste pronašli i najmanji pomak prema napred.
Organizujte druženje s drugim detetom koje ćete prvo nadzirati kako bi vaše dete moglo vežbati novonaučene veštine.
Osvrnite se na ciljeve interakcije s detetom pre nego krene u njih. Recimo, razgovarate s detetom: „Reci mi šta ćeš prvo uraditi kad dođeš na rođendan?“, a dete potom treba da objasni kako on vidi da bi njegovo ponašanje trebalo da bude: „Doći ću do slavljenika i poželeti mu srećan rođendan i dati svoj poklon. A onda ću videti s čime se druga deca igraju i pitati ih mogu li da im se pridružim“. Zatim pohvalite dobro objašnjenu situaciju.
Pomozite detetu da neguje jedno ili dva prijateljstva kroz češći kontakt
Uključite i učitelje da u školi pohvaljuju uspeh u socijalnim veštinama, ali i da vama daju povratnu informaciju.
Pozovite nekog od prijatelja svog deteta na vrlo atraktivnu aktivnost kao što je bioskop ili zabavni park jer će takvi pozivi bolje proći (a želite da dete krene u interakciju s drugima).
Povremeno snimite svoje dete kod kuće. Pregledanjem takvih snimaka olakšavate detetu da vidi sebe kako ga drugi vide.
Podstičite dobre odnose s braćom ili sestrama ili drugim članovima porodice. Takvi odnosi su sigurnija „arena“ u kojoj se mogu vežbati nove veštine.
Učestalo naglašavajte važnost održavanja obećanja i obveza koje dajemo drugima.
Nežno podsetite dete da nazove prijatelja.
Zajedničkim naporom i upornom vežbom deca mogu naučiti socijalne veštine i povećati svoj socijalni IQ. Kada imaju dobre socijalne veštine bolje se slažu s vršnjacima, razvijaju pozitivno samopoštovanje i veća je verovatnoća da će iskusiti socijalni i profesionalni uspeh kada odrastu.
Čovek je društveno biće
Deca koja imaju problema s pažnjom obično žele i imaju mnogo vanškolskih aktivnosti, što je dobra stvar, ali toliki broj aktivnosti dodatno hrani njihov problem jer ih mnogo stimuliše spolja, a kolika je zapravo unutrašnja stimulacija i koliko je tu dobre koncentracije teško je znati. Dobro je da deca razvijaju svoje akademske veštine, sportske veštine ili bilo koje druge, ali razmislite i o tome koliko u svim tim aktivnostima oni zapravo uče da budu dobri ljudi – ljudi koji razumeju sebe i druge i koji mogu funkcionisati u društvu. Jer čovek je društveno biće i bez društva teško možemo biti uspešni i zadovoljni sobom.
Autor: Josipa Bosak, magistar psihologije
Izvor: Umoigraonica