Prećutno se čudim nekim mamama i već dugo mislim u sebi: „Umukni, to nisu tvoje stvari.“ Al’ ne vredi, kupovne rođendanske torte mi i dalje nemaju smisla.
Žurite, nemate vremena, spajate dva radna vremena – jedno na poslu za platu, drugo kod kuće iz čiste ljubavi. Spavate minimalno i to loše, farba vas komšinica dok vam jedno dete visi na nozi, a drugo je stiglo do lustera. Maštate o tome da se kada uđete u WC niko ne uhvati za kvaku ili počne da viče kao da je u toku pokolj iz crne hronike. Neke od vas verovatno zaspe u toku seksa bez trunke griže savesti ili osećaja da propuštaju nešto veliko.
Zato su instant rešenja potpuno prihvatljiva i hvala onima koji su smislili prodaju očišćenog spanaća na pijaci, oprane salate u supermarketu, zamrznutih proizvoda koji se ispeku za 15 minuta, ribarnica koje besplatno peku ribu, roštiljdžinica koje besplatno peku meso i hopla svi ukućani su srećni, siti i debeli (šala!).
U ovom suludom vremenu kada je igra sa detetom postala istrebljena aktivnost i kada nemate u koga da uprete prstom i kažete „sram te bilo“, jer dan je odavno trebalo produžiti na bar 28 sati, instant rešenje često podrazumevaju lovu. Lovu za ženu koja će umesto vas očistiti kuću, za gotov obrok, za igraonicu, i neku siću za kupovne vanilice. Tako mame kupuju svoje vreme i zbog toga niko nema prava da ih osuđuje.
Rođendan je, drage keve, svakome od nas, pa i našoj deci jednom godišnje. Ne postoji ništa lepše na svetu od pravljenja torte za vaše dete. Ume da bude stresno, smešno, dugo traje, zabole vas leđa, ali se isplati svake sekunde i svakog novog zujanja miksera i zurenja u rernu. Deca dok im pravite rođendanske torte najviše vole da grebu ostatke fila iz šerpi ili ih ližu sa žica miksera. Jeste li vi to radile dok ste bile deca? Sećate li se kako je to poseban i divan osećaj?
I onaj kada znate da se mama potrudila da vam napravi baš onu tortu koju najviše volite? Jer ljubav prema mami se na neki čudan, neobjašnjiv način vezuje i za vaš dan i kolače, torte…nešto slatko, ljubavno, najveće.
I onda vi odete u prodavnicu i kupite tortu, ili ako imate više love- naručite je od neke žene koja „zna znanje“. Hej, jednom godišnje! Tada nije važno da li vam je tako lakše, nije važno što vam se prošli pokušaj da ukrasite remek delo pretvorio u Munkov „Krik“, ne prodajte priču da nemate vremena. Ne danas. Nađite ga, jer nije isto! Nije isti čak ni ukus i napokon i to da kažem -kupovne torte su uglavnom grozne, kao da jedete razmućen šećer koji ni nema ukus šećera nego plastificiranog margarina.
Ovaj tekst verovatno ne bih ni pisala da juče nisam pročitala rezultat nekog istraživanja koji me je zasmejao. Naučnici kažu da kada pravite slatkiše za druge, postajete kreativniji, opada vam nivo stresa i emocionalno postajete inteligentniji. Smešno mi je jer ne verujem da te tri stvari mogu da budu važnije od uzbuđenja koje imam svakog novembra kada moja kuhinja miriše lepše od bečke poslastičarnice.
A deca brzo porastu i tužno je da u odrasli život zakorače bez mirisa u sećanju. Ne oduzimajte im to.
Izvor:Noizz.rs
Rodjendan je jednom godisnje, a za rodjendan se ne pravi samo torta draga mama ( nadam se da je mama pisala, inace bilo koja druga osoba bi bila nekompetentna). Hvala Bogu godina ima 365, pa se uvijek moze napraviti omiljeni kolac i pritom se mogu lizati filovane kasike. Hvala Bogu pa postoji to instant resenje. A novi trendovi su slavljena rodjendana u restoranima, sto je cist pogodak. Veliki nakolon mama koje uspijevaju i tortu da naprave. Ako se ne slazes sa ovim ili si potpuno besposlena mama ili nisi mama.
Obozavam ove mame koje kimentarisu… Te pravi torte, te deciji rodjusi u igraonici i sl…. Ama, ljudi, neka svako radi kako mu odgovara… Npr.je sam majka troje dece, radim 2 posla i nemam pomoc baba… Tako da naravno narucujem tortu i to cu dalje da radim. Od moje troje dece dvoje ne voli torte, samo jedno ih jede, tako da prica gubi smisla. Ali, zato im redovno pravim palacinke, to obozavaju. Zato, manite se drugih i pustite da svi organizuju zivot kako odgovara njima i njihovoj porodici, sa kupovnom ili pravljenom tortom.
Da Vi niste kojom slucajem moja sestra bliznakinja?
Moja mama ima nas troje i mogu reci da je super mama! Detinjstvo pamtim bas i po lizanju kasika, umakanju prsta u slag i fil… Jer bez obzira na posao i dodatne poslove, ona nam je spremala i kiflice i palacinke… Svaki rodjendan je proslavljen kod kuce uz tortu koju je ONA pravila, uz najblizu rodbinu! I nikada joj nije bilo tesko! Jednom je krajem maja za moj rodjendan lozila sporet da bi ispekla kiflice jer nismo imali struju!
Tako da, sve se moze kada hoces i zelis! I kada budem imala svoje dete, trudicu se da budem kao moja majka! Deca pamte sve!
Moja deca isto lizu kasike od slaga i fila bar tri puta nedeljno… i naravno da ce da pamte jer je ucestalo, i verujem da nikada necu biti losa mama u njihovim ocima, imam ih troje, jer za svaki rodjendan su porucene torte po njihovoj zelji.. ja nisam poslasticar da napravim to kao profesionalac koliko god se trudila. Ne zelim da ih moja torta razocara i da ne ispadne kao sa slike.. to prepustam profesionalcima.
A ti kada budes imala svoje troje sada u ovom svetu mogucnosti da porucis tortu i ostvaris tu zelju. Mesi , pa postavi i slike da eto vidimo kako sve to izgleda.
Stvarno je sramota osuda mama koje ceo svoj zivot prakticno podredjuju deci.
Zasto ne pise da je mozda bolje da se mama odmorna i srecna bavi decom nego da muti torte i izigrava multipraktik.
Ja znam bar jednu mamu koja je pravila deci i svekrvama torte, heklala i izigravala domacicu a onda ostavila decu kod oca,otisla da se bavi karijerom i spopada tudje muzeve.
Kada cemo da prestanemo da pljujemo jedni druge umesto da budemo jedinstveni i razmisljamo na prihvatljiv nacin.
Nisi svi mizevi srecni da zaradjuju milione – majke: rade na poslu, u kuci ( peglaju, kuvaju nocu, prave palacinke i bave se decom ,vikendom mese …) Prestanite da se pljujete i shvatite sta smo dobile emancipacijom.
Nase majke su radile do 15h,plate su bile pristojne a sekcije i skolstvo besplatno !
Sramota !
Slazem se sa napisanim. Nije upucen pojedinacnim slucajevima. Vec globalno….nikad zene nisu vise kukale, a sve im je na dugme i klik. A nevaspitane dece na svakom koraku….a roditelji ne vide da je problem u njima vec traze dijagnoze i krivce u sistemu….a decu vaspitavaju po sistemu nije sreca da se ceka, nego sve ti dam i kupim odmah i sad. I onda zbog kreiranja pseudoautizma krivimo vakcine za to.
Dajte malo realnosti.
Natasa, ovde je jrec o tortama, a Vi odoste predaleko i presiroko…ima zena (a takvih je sve vise) koje rade kod privatnika prekovremeno i neplaceno, pa neke nemaju prilike, kao Vi, da imaju sve na dugme. Neka bi radije rodjendan provela s decom u igri nego preumorna da mesi tortu samo zato sto jedna Natasa s interneta to od nje ocekuje. Budalastine! Zene danas najvise kukaju, to da, ranije nisu smele da kukaju zbog samara i prebijanja, ali, naravno, o tome se cuti, ne pominjite svojim (pra)bakama 🙂
Kako nemate nikakve argumente….radim prekovremeno i neplaceno , sledi nemam ni vremena ni para, ali cu da kupim najlepsu tortu….pa to nije ljubav to su kompleksi draga gospodjo….i nema smisla da se pravimo ludi svi danas imaju sve na dugme i klik ali su svi zarazeni virusom laznih opravdanja. Budimo realni.
Ne moram uopste da kupim najlepsu tortu, dovoljno je da kupim tortu. Sasvim obicnu tortu, bez fensi fondana jer je bljak i bez ukrasa, tortu koju ne nameravam da stavim u izlog vec da je pojedem. Da me ne shvati neko pogresno, takvu, obicnu tortu pravim detetu za rodjendan, nekad i kupim, ne obracam previse paznje na to. Danas se oko svega vodi polemika i od svega se pravi nauka, pa cak i oko pravljenja/ kupovine torte, mo’s misliti! Nego, ne budite leni, napravite detetu vakcine i igracke, nemojte kupovati i, naravno, ne trazite izgovore 🙂
Moje dete od skoro 7 godina ne voli i ne jede torte tako da mi ovaj tekst apsolutno nema smisla. Jedino mu je bitno da torta ima oblik ili figurice koje želi, a ukus ga ne zanima. I na svom i na tudjim rodjendanima posle duvanja svecica pobegne da se igra da ne bi jeo tortu. Tako da se ja svojski potrudim da napravim ukusno slano posluzenje, a tortu uvek narucim, sa crtanim junacima koje moje dete zeli. I po tome ce i pamtiti torte, a ne po lizanju iz vangle, jer ga to ne zanima.
Nisu sva deca ista.
Pozdrav ?
Sta vas briga da li je torta kupljena ili napravljena?! I kakvo je to deklarisanje „lenje mame“ ?! Ta torta se i ne pojede uglavnom sluzi da se oduva svecica i slika ostaje, decji osmeh… i sta koga briga odakle je dosla? A vi, ocigledno imate vremena na pretek kad o tome razmisljate…
Deklarisati zenu lenjom jer je jednom godisnje narucila rodjendansku tortu je potpuna budalastina. Vi na detinjarijama imali ste mnogo pametnije tekstove. Porazmislite sledeci put sta objavljujete. Da, narucijem deci tortu za rodjendane pa sta? Jesam li zbog toga losa majka? Vise bih da se bavim decom na drugi nacin, probiditi sto vise kvaliteznog zajednickog vremena, odvoditi ih u pozoriste i bioskop. Uciti ih da voze biciklu, rolere. I da kuvam im i spremam kolace, tako da nisu uskraceni za mirise detinjstva
Zivite i pustite deuge da zive i organizuju dvoj zivot shodno mogucnostima i zeljama.
Svaka ti je k’o u Njegosa! Ja licno preferiram kuci napravljene torte,ali postoji jos jedna stvar koju nisu ove gore „vredne“ i „pozrtvovane“ mame racunale, a to je sledeci pit kad pravite tortu za taj rodjendan (posto za vase dete mora biti najbolja) popisite namirnice koliko su vas sve ukupno kostale + satnica dok ste je napravile umesto da ste dete izveli u park i igrali se sa njim VS koliko kosta da je kupite…rekla bih da ce vas veoma iznenaditi razlika u ceni!
Ako ste vi mama koja svojoj deci sprema djakonije jednom godisnje,onda bih pre rekla da ste vi lenja mama. Mirisi i paznja koju ce pamtiti su svakodnevni,a za rodjendan je deci najbitniji izgled. Uostalom,kako neko rece,ne sprema se samo torta za tu priliku.
Imam dvoje djece, 10 i 5 godina. Radim, pravimo kuću, spremamo slave, veselja, obilazimo i gostimo. O svakodnevnim kućnim poslovima da ne govorim. Do prije par godina sam svaki djeciji rođendan pravila domace torte po želji, sa sve fondanom, figuricama i ukrasima. Prestala sam kada sam za cerkin 6 rodjendan, trudna do zuba pravila Hello Kitty tortu. Natecenih clanaka, bolovima u dnu stomaka u 2 ujutro pravim figurice i placem od umora. Moja cerka zaslužuje domacu maminu tortu ali ne zaslužuje nervoznu i umornu mamu. A kolace , torte itd. mutimo cesto bez povoda. Elem, htjedoh reći NE DOZVOLJAVAM da me neko naziva lijenom i losom majkom samo zato sto jednom godisnje muti tortu sa djetetom. Najgore je kad zene maltretiraju žene samo zato što ne znaju kako da se pohvale drugačije. Ko može neka pravi i muti, ali ostale ostavite na miru. #stopuznemiravanju
Ja stvarno ne mogu da verujem da neko prica tj proziva nekoga zbog mucenja torti. Ubiomebog ako mi je tu sta jasno. Od samog teksta, do komentata ispod njega. Mislim da su se svi kvalifikovali za prijem kod Pareta. On sigurno zna da objasni.
Živite i pustite druge da rade kako hoće, šta koga briga da li neko drugi pravi ili naručuje tortu, slavi rođendan u restoranu ili u stanu, šta to koga briga…
A šta da radi mama koja je zaposlena , a dečiji rođendan nema jednom godišnje nego četiri puta godišnje, osim da bude srećna ako nađe novac da kupi tortu, jer da stigne da je spremi je misaona imenica pored svih drugih stvari koje ima da spremi za te rođendane. Zato znak jednakosti između lenje mame i mame koja ne mesi tortu detetu ne stoji i sa ovim se tekstom ne slažem. Uostalom deca mnogo više vole kupljene torte, jer im je bitna forma, figura, lutka, a ne suština, tj ukus, mada su i kupljene ukusne. Dakle ne radi se o lenjim ženama nego o vremenu koje se neumitno menja pa i mi sa njim
Ceo tekst je cista glupost
>Hej, jednom godišnje!
Nije jednom ako imate vise dece. 🙂 Al ja do sad nisam pravila ni jednom za dvoje dece ovih osam godina, i ne pada mi na pamet, imam zanimljivije stvari da radim sa decom i bez njih. Ko voli, nek izvoli, nazdravlje im bilo 🙂
A mi lenji odosmo na Adu, kampovanja, pozoriste 😉
Kupujemo kabanice, cizmice, pa bicklima po kisi! Ko ne vozi bicikl po kisi kao mi, sigurno je lenj :p
Odrasla sam žena i imam nekvalitetan odnos sa majkom koja je pravila savršene torte za rođendana, ali je promašila sve drugo. Ja torte pravim, ali to sa kvalitetom mog materinstva ima veze koliko i godišnja količina padavina u Mosulu. Neverovatno površan tekst.
A mozda da svako odgaja djecu po svome nahodjenju, bez nepotrebnih tekstova, clanaka itd.?