Деца воле да код куће буду окружена својим најмилијима, својим играчкама које ће користити баш онако како они желе и када то желе, стога им је врло важан одмор од вртића као и одраслима од посла, пише васпитачица Сања Хајсек.
Јесте ли се икада запитали како изгледа дан вашег детета у вртићу? Шта ради, да ли је срећно, нервозно, у конфликту, како то решава, плаче ли или се смеје?
Типичан дан детета у вртићу изгледа отприлике овако:
7:00-8:00: Долази у вртић, поздравља пријатеље и васпитачицу, доручкује и креће са активностима, слаже коцке, кува у кухињици, игра друштвене игре, вежба, црта, слика… Игра је темељна дечја активност преко које дете учи, стиче нова искуства и спознаје, улази у интеракцију и друштвене односе с одраслима и децом.
9.30-10:00: Време воћне ужине и одлазак на игралиште где трчи, љуља се и пење, игра различите игре, баца се у снег и упија зраке сунца.
11.30-12:00: Време ручка, бирање најлепшег комада хлеба и уживање у укусном и здравом оброку којег су куварице спремиле с много љубави. Након ручка сити и чисти лежу на своје креветиће, поређани један до другога попут малих патуљака уз угодну релаксирајућу музику или причу коју им је васпитачица испричала тону у миран сан.
Око 14 сати, један по један отварају своје окице и једу поподневну ужину. Већ до 16 сати већина њих је већ отишла својим кућама са смешком на лицу. Леп дан, зар не?
Шта деца стварно раде у вртићу?
Сада размислите о активностима којима се бави и како оне утичу на дете. Док слика темперама више пута погреши, испрља се, наслика или једноставно манипулише бојом по папиру. Истовремено осећа срећу и усхићење због задовољства постигнутим, а тескобу запрљаном мајицом, проливеном бојом, прљавим рукама, неуспехом, а након свега сад то још мора и поспремити, пресвући се и опрати.
Када игра игру меморије мора да се концентрише како би запамтио сваку окренуту сличицу, при томе осим што стиче развој концентрације, опажања и окуломоторне координације улази у социјалну интеракцију са саиграчем који га оптужује за варање након чега следи промишљање о сукобу, правилима, решавање насталог проблема. Након игре меморије слаже коцке у торањ. Када се приближи крају градње торањ се руши, а коцке падају на под. Следи неколико покушаја градње новог торња, сад када је већ скоро готов, васпитачица зове на поспремање собе, воћну ужину, а ускоро би требало изаћи на игралиште.
Истовремено је срећан и усхићен јер иду напоље, а с друге стране помало тужан јер овај свој хвале вредан труд мора поспремити. У гардероби покушава да обује нове фенси патикице које му је неки дан купила мама. Гура, навлачи, потеже, али не иде, лакше је деди било ишчупати репу него њему навући патику. На срећу ту је његова супер тета која решава проблем. Док је на игралишту трчи, шутира лопту, неколико пута пада. Изгледа да те лепе патике баш и нису за фудбал. Данас је на јеловнику његово „најдраже“ јело, риба, спанаћ и кромпир. Успева да поједе ручак па чека како би се за награду засладио посебним кексићем. На крају дана мама се чуди како је то успео да поједе јер код куће то не би ни пробао. Не заборавите, за то је требало пуно упорности васпитачице.
Следи обављање нужде, умивање и прање руку. Време је за дневни одмор. Спотичући се о креветиће тражи свој. Кад га нађе, седа и покушава да скине преуске фармерице које му је бака купила за Божић. Док се оне лепе за његове знојне ноге успева се истргнути из тог плавог оклопа. Покушава да навуче пиџаму и препун доживљаја од данашњег дана тоне у снове. Око 15 сати ужина га већ чека на столу, а кроз ходник се чују кораци родитеља који долазе по своја сунашца. Долази и његова мама па са смешком поздравља пријатеље и иде кући. Леп дан, пун песме, игре, весеља, учења, фрустрације, тескобе, позитивни и негативних емоција, чак и одмора.
Какав је ваш дан и по чему се разликује од дечјег дана?
Сада, драги родитељи, размислите о вашем радном дану, оном од јуче, пре недељу, месец дана. Која је разлика између вашег и дететовог дана? Када мало боље размислите, заправо је врло мала. И одрасли и деца буде се рано хтели они то или не. Деца одлазе у вртић, а ви на посао. Обоје се сусрећете с новим изазовима, успесима и неуспесима, успонима и падовима.
Просечно радно време на послу траје 8 сати, дететов радни дан често траје и дуже ако узмемо у обзир да је дете у вртићу док се ви возите на посао и с посла или искористите прилику за кафу или куповину. Одрасли знају рећи „али ја плаћам рачуне“, „ја кувам и пеглам“, „ја имам бебу“, „то је само дете“. За то време њихово вољено дете проводи више времена у вртићу окружен изазовима и особама које му се можда свиђају, а можда и не. Свако дете као и одрасла особа има потребу за предахом и прекидом рутине. Сетите се тога следећи пут када помислите да дете може читаво лето да проведе у вртићу…
Извор: Index.hr
Приредила: Слађана Пантовић