Plakanje, agresivnost, povlačenje u sebe, buđenje tokom noći, odbijanje hrane, mokrenje u krevet… moguće su reakcije deteta u danima i nedeljama nakon polaska u vrtić. Šta nam time zapravo želi poručiti i kako mu možemo pomoći?
„Zbog polaska u jaslice ili vrtić dete se često oseća usamljeno, zbunjeno i napušteno. Teško mu je da razume razlog ostanka u nepoznatom okruženju. Njegova svakidašnja ravnoteža je narušena, što dovodi do promena u ponašanju“, kaže Tina Mijat, psiholog u zagrebačkom vrtiću „Vedri dani“. Ona opisuje kako izgledaju uobičajene reakcije deteta koje se tek treba prilagoditi na boravak u vrtiću.
Tokom procesa prilagođavanja dete može plakati prilikom spremanja za vrtić, kod odvajanja od roditelja i tokom boravka u grupi; protestovati, burno reagovati, imati napade besa, biti razdražljivo, napadati, biti bezvoljno ili povučeno. Po pravilu, u pozadini agresivnog ponašanja, kao što je griženje i udaranje, zapravo je frustracija od previše socijalno-emocionalnih zahteva, među kojima su poruke ‘budi dobar’, ‘podeli s drugima’, ‘slušaj’; ili frustracija jer dete nije dobilo šta je htelo. Moguće reakcije su i buđenje tokom noći, negovorenje o događajima iz vrtića…
Neka deca su sklonija reakcijama na fiziološkom planu poput odbijanja hrane, odmora, zadržavanja stolice i sl., a druga su sklonija reakcijama u spoljnom ponašanju, kao što su plač, agresivnost ili pasivnost. Jedna od mogućih reakcija je i regresija u ponašanju – vraćanje na nezrelija ponašanja na inače slabijim detetovim tačkama, pa dete na primer ponovo počne da piški u krevet, sisa prst, traži dudu i slično.
Reakcije se mogu javiti odmah ili danima kasnije
„Takve promene u ponašanju“, objašnjava psihološkinja, „prolaznog su karaktera i normalne reakcije u procesu prilagođavanja. One će nestati kada se dete prilagodi novoj sredini, to jest kada se bude osećalo sigurno. Kod većine dece reakcije se javljaju odmah na početku, a kod neke nakon 2-3 dana ili čak nakon nedelju dana boravka u jaslicama ili vrtiću, kada dete shvati da će vrtić postati njegova svakodnevica. Te reakcije će trajati sve dok dete i njegov vaspitač ne uspostave socio-emocionalnu vezu i poverenje. Prilagođavanje je gotovo kad dete počne spontano da izražava svoje osećaje, potrebe, misli i aktivno učestvuje i pokazuje interes za aktivnostima u grupi.“
A kako detetu pomoći da se nosi s ovom velikom promenom i vlastitim burnim osećajima koji ga prate? Tina Mijat ističe da je važno ne omalovažavati strah i teskobu deteta, već ga podsticati da kaže šta ga muči i da pita kad nešto treba.
„Poruke kojima ćete pomoći detetu su, na primer: ‘U redu je plakati kad si tužan’, ‘Kako ti mogu pomoći?’, a svakako izbegavajte poređenje s drugom decom, zabrane, naredbe i pitanja poput ‘Jesi li bio dobar?’ Potrebno je biti strpljiv, imati razumevanja za detetova ponašanja, za ono što čini i govori, kako se oseća. Dajte vremena detetu, neka razgovor o vrtiću bude na njegov podsticaj“, savetuje psihološkinja.
Roditeljima takođe preporučuje da isplaniraju zajedničko vreme s detetom nakon dolaska iz jaslica, odnosno vrtića, s puno opuštajućih igara i maženja, te da ne uvode nove promene u detotov život u ovom razdoblju, jer će sam vrtić detetu biti velika novost i s njom će imati puno posla.
Piše: Ana Dokler
Izvor: Klokalnica/kerefeke.org.rs