Одвајање од родитеља дете никада не заборавља. И овде не мислимо на одвајање кад га остављате у вртићу или на неколико сати код бабе и деде. Овде мислимо на право, истинско одвајање које ће трајати. Тај бол је толико снажан да може изазвати ненадокнадиве последице код детета које ће носити читав живот.
Средином јуна 2019. године, свет су обишле фотографије из долине реке Рио Гранде у Јужном Тексасу. Америчка влада подигла је низ објеката за смештај деце одвојене од родитеља.
У тим објектима смештено је неколико хиљада деце, у сузама раздвојене од својих родитеља. На силу. И та деца из металних кавеза пружају руке ка родитељима у очају и страху, осећајући да губе ослонац и без икакве наде да ће их поново видети. Ове слике приказују најокрутнију страну људског рода.
То су деца имиграната из Средње Америке који су илегално ушли у САД. Иако су та деца била невина, претрпела су врло оштру казну, несвесна било какве своје грешке и тога зашто им неко причињава такву бол. Од маја 2019. године преко 2.000 деце одвојено је од својих мајки и очева од стране владе САД-а. Ово одвајање дошло је тада као део политике „нулте толеранције“ за илегалне имиграције коју је покренуо председник Доналд Трамп.
Иако је Трамп укинуо политику раздвајања због социјалног притиска, многа деца се још увек нису спојила са породицама. Стручњаци за дечју психологију кажу да је штета већ учињена. Ране које оставља тако трауматично искуство су у многим случајевима трајне.
Бол због одвајања – трајни ожиљак
Патња и збуњеност на дететовим лицима говоре више од било којих речи. Она је двогодишња девојчица чија је фотографија обишла свет. Власти су је ухапсиле заједно са мајком на граници. Срећом, ово дете остало je уз мајку, али неће никада заборавити страх и трауму које је осетила. А без сумње је видела и страх на мајчином лицу када су их ухватили.
#/media/File:John_Moore_photograph_of_Honduran_child.jpg){kind=link}
Више од 70 година психолози су проучавали ефекте трауме на дечји ум. Позната је чињеница да ништа не утиче на физички, неуролошки и емоционални развој детета више од одвајања од родитеља, било да је привремено или трајно.
Знамо да деца након ових раздвајања пролазе кроз три фазе: протест, очај и безнађе. Једном када уђу у фазу безнађа, није их брига да ли их храните или не и задовољавате ли неку од њихових физичких потреба. Празнина коју оставља недостатак познате фигуре која пружа сигурност и пажњу оставља дете у стању апсолутне беспомоћности.
Заједништво је основно људско право
Ниједно дете не би требало да доживи трауматичну одвојеност од родитеља. Не можемо и не смемо да заборавимо кроз шта су тако мала деца морала да прођу у 21. веку и какве је то последице неминовно оставило по њих. А деца која имају озбиљне психичке поремећаје ће одрасти у одрасле који имају исте поремећаје. Због тога је потребно да породично заједништво постане основно право, испред сваке политике, које се никада не сме кршити.
На крају крајева, као што је рекао Џон Боулби, мало дете још не зна шта је смрт, али зна шта је одсуство мајке или оца. А насилно одвајање од њих створиће му рану коју је тешко зацелити.