Traumu zbog odvajanja od roditelja dete nikad ne zaboravlja

Odvajanje od roditelja dete nikada ne zaboravlja. I ovde ne mislimo na odvajanje kad ga ostavljate u vrtiću ili na nekoliko sati kod babe i dede. Ovde mislimo na pravo, istinsko odvajanje koje će trajati. Taj bol je toliko snažan da može izazvati nenadoknadive posledice kod deteta koje će nositi čitav život.

Sredinom juna 2019. godine, svet su obišle fotografije iz doline reke Rio Grande u Južnom Teksasu. Američka vlada podigla je niz objekata za smeštaj dece odvojene od roditelja.

U tim objektima smešteno je nekoliko hiljada dece, u suzama razdvojene od svojih roditelja. Na silu. I ta deca iz metalnih kaveza pružaju ruke ka roditeljima u očaju i strahu, osećajući da gube oslonac i bez ikakve nade da će ih ponovo videti. Ove slike prikazuju najokrutniju stranu ljudskog roda.

To su deca imigranata iz Srednje Amerike koji su ilegalno ušli u SAD. Iako su ta deca bila nevina, pretrpela su vrlo oštru kaznu, nesvesna bilo kakve svoje greške i toga zašto im neko pričinjava takvu bol. Od maja 2019. godine preko 2.000 dece odvojeno je od svojih majki i očeva od strane vlade SAD-a. Ovo odvajanje došlo je tada kao deo politike „nulte tolerancije“ za ilegalne imigracije koju je pokrenuo predsednik Donald Tramp.

Iako je Tramp ukinuo politiku razdvajanja zbog socijalnog pritiska, mnoga deca se još uvek nisu spojila sa porodicama. Stručnjaci za dečju psihologiju kažu da je šteta već učinjena. Rane koje ostavlja tako traumatično iskustvo su u mnogim slučajevima trajne. 

Bol zbog odvajanja – trajni ožiljak

Patnja i zbunjenost na detetovim licima govore više od bilo kojih reči. Ona je dvogodišnja devojčica čija je fotografija obišla svet. Vlasti su je uhapsile zajedno sa majkom na granici. Srećom, ovo dete ostalo je uz majku, ali neće nikada zaboraviti strah i traumu koje je osetila. A bez sumnje je videla i strah na majčinom licu kada su ih uhvatili.

Više od 70 godina psiholozi su proučavali efekte traume na dečji um. Poznata je činjenica da ništa ne utiče na fizički, neurološki i emocionalni razvoj deteta više od odvajanja od roditelja, bilo da je privremeno ili trajno.

Znamo da deca nakon ovih razdvajanja prolaze kroz tri faze: protest, očaj i beznađe. Jednom kada uđu u fazu beznađa, nije ih briga da li ih hranite ili ne i zadovoljavate li neku od njihovih fizičkih potreba. Praznina koju ostavlja nedostatak poznate figure koja pruža sigurnost i pažnju ostavlja dete u stanju apsolutne bespomoćnosti.

Zajedništvo je osnovno ljudsko pravo

Nijedno dete ne bi trebalo da doživi traumatičnu odvojenost od roditelja. Ne možemo i ne smemo da zaboravimo kroz šta su tako mala deca morala da prođu u 21. veku i kakve je to posledice neminovno ostavilo po njih. A deca koja imaju ozbiljne psihičke poremećaje će odrasti u odrasle koji imaju iste poremećaje. Zbog toga je potrebno da porodično zajedništvo postane osnovno pravo, ispred svake politike, koje se nikada ne sme kršiti. 

Na kraju krajeva, kao što je rekao Džon Boulbi, malo dete još ne zna šta je smrt, ali zna šta je odsustvo majke ili oca. A nasilno odvajanje od njih stvoriće mu ranu koju je teško zaceliti.