Поздрављам васпитачице у вртићима које у минималним условима раде с нашом децом, признајмо, више него у датом тренутку ми. Изузетака наравно има, али да све чешће од других тражимо да више раде за нашу децу него ми кад су у питању активности – тражимо.
Забавиште – реч коју сам недавно чула на путу до јаслица, а која ме подсетила колико су се времена заиста променила. Наиме, у последње време све су чешће јадиковке родитеља из моје околине, и то углавном мајки, на рачун вртића, тачније васпитачица.
Због неких од тих мајки из вртићких просторија уклоњене су телевизије, васпитачице су послане на боловања, а пријаве су добиле и оне које их можда реално не заслужују, али кад је бал нек’ је маскенбал.
Тужиле су се мајке да се с њиховом децом у вртићу не ради, не црта, не пише, не чита… Деца се изведе на двориште и то је то.
Дино ће ове јесени јаслице заменити вртићем, уписан је у драмско – сценску групу јер га ионако већину дана зовем Глумац. Не гледам га као наследника Горана Вишњића у Hollywood-u, макар деле родни град и склоност глуми, нити моје аспирације као родитеља не иду у том смеру стога не очекујем да ће васпитачице у вртићу већ од јесени од њега учинити локалну глумачку звезду. Дапаче.
Забавиште – тако су наши стари видели вртиће
Очекујем да ће се Дино заједно с неким новим, неким старим пријатељима првенствено добро забавити. И ту се враћам на почетак. Забавиште – тако су наши стари видели дечије вртиће.
Вероватно смо их и ми тако гледали као деца, а онда смо одрасли, уписали своју децу и очекујемо да ће васпитачице радити с њима све од ликовне и одгојне културе преко хрватског језика и математике до природе и друштва и страних језика. Међутим, реално, колико ми, родитељи, маме, тате проводимо времена с децом за столом где их учимо писати слова, бројати, цртати људска лица и животињске репове које сличе својим реалним приказима до у длаку?! Заиста им не палимо телевизоре, цртиће и филмове по њиховом избору јер је тако, будимо искрени, лакше?!
Знају ли вам деца речи енглеског језика зато што их учите или зато што гледају Пепу Пиг и сродне цртане на енглеском језику?! Заиста два сата дневно изрезујете слова од картона и бојите их темперама?!
Мој Дино зна бројеве, зна бројати до десет и прескаче до 20. Мој Дино зна слова, не зна рецитовати абецеду. Зна мој Дино и низ прича напамет, али нису то приче које читамо код куће током вечери, пре спавања или викендом и празником. То су приче које им васпитачице читају у групи.
Све чешће од других тражимо да више раде за нашу децу него ми
Ретко кад успемо сести за сто и воденим бојама цртати облаке, стабла, куће и дворишта у цвећу где се сретне породице држе за руке јер он нема довољно концентрације за то. Док извадим све потребно на сто, а након што потегне неколико шара по папиру које ће назвати рибом, делфином и звездом, он је већ готов с том активношћу. Због тога се дивим васпитачицама у његовој групи у јаслицама које га успеју анимирати да за радним столом остане довољно дуго да бојом упрља мајицу коју је тог јутра оденуо, дивим им се што с њим проведу мирно време на дворишту с њих још десетак њему сличних, а да нико од њих није отишао на спавање с већим злом од тренерке евентуално распаране на коленима, упрљане на стражњици…
Поздрављам васпитачице у вртићима које у минималним условима раде с нашом децом, признајмо, више него у датом тренутку ми. Изузетака наравно има, али да све чешће од других тражимо да више раде за нашу децу него ми кад су у питању активности, тражимо.
Поздрављам сваког нацртаног мрава који више наликује крпељу насталог током боравка у вртићу и идући пут кад ми старији пријатељ мог оца на путу до јаслица добаци ‘Иде мали у забавиште’, без очекивања да ћу се тај дан у 15 сати вратити по малог Стива Џобса, одговорићу му: ‘Да, да, иде се забављати’. Јер дете је, времена за учење и обавезе биће на претек.
Аутор: Сњежана Kларић
Извор: klokanica.24sata.hr