Nove generacije roditelja sve više teže životnoj filozofiji “Prostri se prema sopstvenom guberu”.
Model življenja u velikoj porodičnoj kući, koji preovlađuje sa druge strane Atlantika – više nije bez alternative. U modi je skromniji obrazac stanovanja koji najbolje opisuje naša izreka prostrti se prema sopstvenom guberu. Za Amerikance i Kanađane to “guranje” u manjoj kvadraturi, toliko uobičajeno za nas – je nešto nesvakidašnje.
Tako je i sedmočlana porodica iz Vankuvera stekla popularnost na internetu promovišući svoj “skučeni” životni stil u jednostavno i ultra-praktično opremljenom stanu. Kanadski mediji porodicu Kruk opisuju kao promotere novog životnog obrasca mladih roditelja. On je urban, minimalistički i okrenut zajednici. Nove generacije porodičnih ljudi, piše Gloub end mejl, ovakav život ne doživljavanju kao privremeno trepljenje do prve prilike za proširenje, već kao trajno opredeljenje.krevet na sprat za decu
Ejdrijen Kruk, tata petoro dece uzrasta od 3 do 9 godina, kaže da se ne bi preselio u kuću, ni da mu neko da milion dolara. On, poput mnogih svojih vršnjaka, više ne veruje u paradigmu – što veće/više – to bolje.
Dok prosečan sledbenik starog modela života sanja o kući u kojoj svako dete ima svoju sobu, svi voze svoj automobil, i gde su glavne aktivnosti dovlačenje kući ogromnih količina robe iz trgovina svakog vikenda i razvoženje dece na mnogobrojne treninge i časove, Ejdrijen kaže da ništa od toga ne želi za svoju porodicu.
“Izgleda da se sve preokrenulo – dok se nekada na dete gledalo kao na nekog ko je tu da doprinese zajednici, sada se porodica posvećuje opsluživanju deteta i roditelji postaju njihove sluge,” kaže on.
U njihovom stanu deca spavaju u krevetu na tri sprata i imaju svoje obaveze oko domaćinstva. S druge strane, skromniji život bez kredita za kuću omogućio je Ejdrijenu da radi slabije plaćen posao, ali od kuće, pa je uvek na raspolaganju deci. “Oni imaju druge privilegije, poput tate koji je stalno kod kuće. Deca se u životu neće sećati svojih soba, već tate koji ih je voleo,” smatra on.
Da je ovaj tata u pravu pokazuju i rezultati istraživanja navika američkih porodica. Uprkos stanovanju u prostranim kućama, porodice po pravilu skoro sve svoje vreme provode u nešto manje od 40 kvadrata dnevne sobe i trpezarije! Bez obzira na veličinu kuće i dvorišta, ostatak prostora je uglavnom uvek prazan.
“Volim male prostore i njihovu ekonomičnost. Suludo mi je traćenje prostora,” objašnjava Ejdrijen Kruk.
Kako bi proširio svoju filozofiju življenja, osnovao je blog “5 dece 1 stan” (5 Kids 1 Condo) gde opisuje njihov porodični život i daje savete za snalaženje u manjem prostoru, kao i za minimalistički, anti-potrošački životni stil. Sa decom nastoji da što više pešači a što manje koristi prevoz, pa često pređu i 10 kilometara dnevno. “Najveća opasnost kojoj možete izložiti dete jeste da ga stavite u automobil, ” objašnjava on.
Stan ove porodice je veoma oskudno ukrašen, jer ne žele da ih zatrpavaju drangulije koje treba održavati. “Život u malom prostoru spašava vas od iskušenja kupovine nepotrebnih stvari. Kad nešto kupite, morate nešto drugo da iznesete iz kuće i donirate.” Od igračaka biraju samo one sa kojima se može igrati na duži rok, i na više načina. S vremena na vreme odbacuju sve što im nije neophodno. “Oduzmite deci ekrane i videćete kako će umeti sve da izmisle sami, bez brda igračaka.”decija soba
Ovaj domišljati tata našao je i način da motiviše decu da stan održavaju urednim. Za svaki obavljen kućni posao dodeljuje deci kupone. Ko na kraju nedelje ima najviše kupona – obično od 50 do 70 – dobije tri Kinder jajeta. Neki poslovi donose više kupona, poput iznošenja đubreta.
Činjenicu da će, jednom kada stignu u adolescenstske godine deci postati tesno u stanu, Ejdrijen vidi kao dobar podsticaj za njih da se potrude da se snađu u životu i izbore za sopstveni prostor: “Ako moja deca budu želela privatnost, moraće da se isele!” u šali zaključuje on.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Detinjarije