Rano detinjstvo je doba izuzetnog fizičkog, kognitivnog, socijalnog i emocionalnog razvoja. Najnovija istraživanja pokazuju da je razvoj u prvim godinama života deteta od nemerljivog značaja za zdravlje, učenje i postignuća za ceo život.
Moždani razvoj je najintenzivniji u prvim mesecima i godinama života i direktno zavisi od iskustva i stimulusa kojima je dete izloženo u ovom periodu. Period ranog detinjstva istovremeno je period velikih mogućnosti i velike ranjivosti.
Razvoj mozga je genetski uslovljen, ali je i pod uticajem sredine.
Delovi mozga zaduženi za vid i sluh najbrže se razvijaju tokom prvih 3-4 meseca. Između trećeg i četvrtog meseca, mozgu je potrebna vizuelna i govorna stimulacija za razvijanje duboke percepcije i usvajanje glasova iz jezika. Period od 6. meseca do kraja 3. godine kritičan je za razvoj govora i roditelji i ostali ukućani treba da pričaju detetu i odgovaraju na njegov pokušaj govora.
Mozgu je za razvoj potreban stimulus – iskustva sa kojima se susreće. Iskustvo uključuje zvuke, prizore, dodir i pokrete za malo deta a, kako dete raste, govor, rešavanje problema i fizičku aktivnost.
Faktori koji utiču na rani razvoj
Brojni faktori utiču na detetov razvoj i dostizanje punog potencijala.
U porodici najvažniji faktori su:
- dobra ishrana,
- stimulacija razvoja i
- podsticajna, negujuća sredina za dete.
Sposobnost deteta da razmišlja, formira odnose i živi u skladu sa sopstvenim potencijalima je direktno povezana sa sinergijom dobrog zdravlja, dobre ishrane, odgovarajuće stimulacije i odnosa sa drugima.
Da bi u potpunosti razvilo svoje kognitivne potencijale, detetu je potrebna mogućnost da istražuje i uči. Brojne studije pokazuju da se kognitivni razvoj deteta može poboljšati ako odrasli reaguju na njegova interesovanja i radoznalost pričajući mu o stvarima koje ga zanimaju, pomažući mu da istražuje okolinu i hrabre ga da razvija mišljenje pokazujući mu nove mogućnosti.
Podsticajna sredina podrazumeva da je deci potrebna toplina i podrška. Kvalitet veze malog deteta sa roditeljima utiče na razvoj mozga i socijalnog ponašanja tako što stvara osnovu za detetova buduća iskustva i njegove/njene odgovore na njih.
Svaka beba je jedinstvena. Postoje individualne razlike u razvoju svake funcije (neko prohoda u 13. a neko u 18. mesecu), kao i u sklopu razvoja (kod neke dece se brže razvija motorika, kod neke govor…).
Normalne su razlike između dečaka i devojčica kao i između dece koja rastu u različitim socijalnim i kulturnim sredinama. Razlike među decom utiču i na način na koji ona uče.
Sumnja roditelja da razvoj deteta kasni u nekoj oblasti razvoja ili postojanje nekih znakova upozorenja nalaže neodložnu konsultaciju stručnjaka (pedijatra I, po potrebi, drugih specijalista). Rana intervencija daje odlične rezultate!
Izvor: trudnocaizdravlje.rs