“Živi kako možeš, kad ne možeš kako hoćeš.”
Latinska poslovica
Ova slika postoji već dugo i sigurno ste je već videli. Pogledajte je pažljivo sada i recite šta prvo vidite?
Niste baš sigurni? Čini vam se kao… A onda ipak pomislite – nije vaza nego dva profila.
Slika je ime dobila po danskom psihologu koji je osmislio još početkom prošlog veka i zove se Rubinova vaza. Na njoj možemo videti belu površinu koja predstavlja vazu, i crnu koja predstavlja dva profila.
Ovaj mali “eksperiment” radili smo da bismo započeli priču o jednoj izuzetno važnoj temi – vi birate šta ćete videti! Činjenica je da ljudski mozak na ovoj slici ne može istovremeno da opaža jedno i drugo, zapravo mi odlučujemo ili biramo šta ćemo videti – vazu ili profile. Pokušajte, gledajte vazu… pa profile… pa opet vazu. Uspeli ste, naravno.
Džon Lenon je rekao “Život je ono što se događa dok mi imamo druge planove”. I zaista je tako. Često nam se desi da stvari uopšte ne budu onakve kako smo planirali. Život se sastoji od niza pozitivnih i negativnih događaja. Negativni događaji su oni događaji koje osoba procenjuje kao ometajuće u odnosu na sopstvene ciljeve i vrednosti, dok su pozitivni događaji oni koji su u skladu sa odabranim ciljevima, željama i vrednostima. U zavisnosti od toga da li događaje percipiramo kao pozitivne ili negativne imamo i određene emocionalne reakcije. Kada životne događaje opažamo kao nepovoljne i negativne, možemo reagovati zdravim (funkcionalnim, samopomažućim) i nezdravim (disfunkcionalnim, samoporažavajućim) emocijama. Neke od zdravih emocija su ljutnja, tuga, razočaranje, strah, kajanje, nezadovoljstvo, a u nezdrave ubrajamo anksioznost, paniku, bes, depresivnost, osećanje krivice, stid, mržnju, zavist i druge.
Pored mnogobrojnih “uobičajenih” nepovoljnih životnih događaja, ponekad se, eto, desi i nešto potpuno neverovatno, nešto što smo mogli zamišljati ili gledati u horor ili naučno-fantastičnim filmovima – pandemija novog virusa koji nas je primorao da “zaustavimo živote” i kao da je zaustavio planetu. Kada se nađemo u situaciji koju procenjujemo kao “opasnu” ili “preteću”, naročito kada sagledavamo da ne možemo ništa uraditi da je promenimo, može se desiti da imamo intenzivna osećanja – i zdrava (strah, zabrinutost, tuga) i nezdrava (anksioznost, panika, depresivnost). Od čega zavisi da li ćemo reagovati zdravim ili nezdravim osećanjima i da li ćemo se ponašati samopomažuće ili samoporažavajuće?
Stari grčki filozof Epiktet je smatrao da “ljude ne uznemiravaju stvari po sebi već način na koji mi te stvari posmatramo”. Na toj ideji zasnovan je REBT (Racionalno emotivna terapija), jedan od savremenijih psihoterapijskih pravaca, koji u prvi plan stavlja čovekovu sposobnost da promišlja o stvarima i događajima, da ih “boji” i daje im značenje i da onda, na osnovu toga, ima povodom tih događaja neka osećanja i reakcije. Na taj način, promenom načina razmišljanja možemo menjati svoje emocije i ponašanje i tako u prilično teškim i neprijatnim situacijama možemo, zahvaljujući racionalnom razmišljanju, pronaći rešenja mnogo efikasnije nego ako izaberemo iracionalno razmišljanje i, kao njihovu posledicu, nezdrava osećanja.
I sad dolazimo do najvažnijeg pitanja – šta je to racionalno razmišljanje? Sigurno ste čuli čuveni citat oca Tadeja “Kakve su ti misli, takav ti je život”. Imala sam prilike da čujem da ljudi često potpuno pogrešno tumače ove reči. Ove reči uopšte ne znače “misli samo pozitivno i sve će biti super”. Ne znači da treba da stavimo “ružičaste naočare” i da problem “ne vidimo”. Život sa sobom donosi razne probleme, konfliktne situacije, nedaće… Važno je kako ih mi sagledavamo i poželjno je da ih sagledavamo što realnije, racionalno, da uočimo šta su činjenice, da izostavimo sva značenja koja mi dodajemo. Možda ste čuli i ono “ako ti život da limun, napravi limunadu”. Od limuna ne možemo napraviti čokoladni šejk, ali limunadu možemo.
Racionalno razmišljanje prepoznaćemo po tri karakteristike
U skladu je sa realnošću, logično i korisno za nas. Racionalno razmišljati znači sagledavati činjenice, ne zatvarati oči pred lošim stvarima koje se događaju, nego prihvatati i suočiti se sa životnim nedaćama, ma koliko one ponekad bile bolne i neprijatne. Ako mislimo racionalno znači da mislimo na način koji nam koristi, koji nam pomaže da ostvarimo svoje ciljeve, ispunimo svoje želje i osećamo se što je moguće bolje. Treća važna karakteristika racionalnog razmišljanja je da je ono logično. Misliti racionalno ne znači odreći se svojih osećanja već znači odustati od iracionalnih zahteva koji počinju sa treba, mora, neophodno mi je i slično, i te apsolutističke zahteve zameniti očekivanjima, željama i preferencijama.
“Život nije samo imati dobre karte, već i dobro odigrati čak i kad su loše.”, reče davno Džek London. Mi smo sad dobili loše karte. Činjenica je da je ovaj virus zahvatio ceo svet i da je nastala pandemija. Činjenica je da imamo ograničeno kretanje. Tu zaista ništa ne možemo da promenimo. Jedna od stvari koje možemo da promenimo u odnosu na ovu situaciju u kojoj smo se našli je naš način opažanja onoga što se događa. Od nas isključivo zavisi kako ćemo da gledamo na situaciju, na šta ćemo da se fokusiramo, kako ćemo da je interpretiramo i kako ćemo da olakšamo sebi i ljudima u našem okruženju. Važno je za sve nas da znamo da imamo izbor.
Možemo da paničimo, da se žalimo šta nas je snašlo, da katastrofiziramo… Ili možemo da prihvatimo situaciju kakva jeste i da pokušamo da iz nje, koliko god nepovoljna bila, izvučemo maksimum.
Pre svega, ograničite vreme u kojem ste izloženi vestima. Poštujte i ponašajte se u skladu sa preporukama lekara u cilju zaštite sebe i bliskih osoba. Uspostavite dnevni ritam. Ako radite od kuće, napravite dnevni raspored. Što više komunicirajte sa bliskim osobama. Osmislite zajedničke aktivnosti koje ćete raditi dok ste sa najboljom prijateljicom ili prijateljem “na vezi”. Ukoliko vas opterećuju I ometaju intenzivne emocije, možete početi da vodite dnevnik, to je veoma dobar način da osećanja “proradite”- kada zapišemo svoje misli lakše i sami uočimo da li su i koliko iracionalne. Razmislite o jednom veoma važnom pitanju- da li je ova situacija donela nešto dobro ili korisno vama, bliskim ljudima, prijateljima, svetu, planeti…? Verujem da ćete, pored nekih drugih odgovora, pomenuti vreme- čini se kao da svi imamo više vremena. Sad je vreme da se setimo svega što nas je nekad interesovalo, svega što smo želeli da naučimo… dobra stvar je da mnogo toga, skoro sve, možemo učiti putem interneta.
Slikajte, crtajte, svirajte, pevajte, učite strane jezike, vežbajte, plešite, usavršite svoje veštine, posetite virtuelne ture (a ima ih baš mnogo), obiđite svet makar virtuelno, za sad…Upoznajte sebe, istražite svoja interesovanja, osobine, mogućnosti, definišite želje, završite neki od brojnih onlajn kurseva koji su sada dostupniji nego ikad (i besplatni), napravite planove…
Ne zaboravite da od nas zavisi da li ćemo se, dok gledamo ružu, žaliti što ima trnje ili ćemo biti zadovoljni njenim cvetom i uživati u njegovoj lepoti.
Za sam kraj još jedan citat, Rodžera Babsona:
„Dozvoli onom koji želi da uživa u dobroj budućnosti da ne traći ništa od svoje sadašnjosti.“
Mislite o tome! Čuvajte se!
Autor: Ružica Petrović Gašević, školski psiholog