Уколико се нешто хитно не предузме, школама у Србији у наредних пет година недостајаће пет до седам хиљада наставника, упозорили су на недавном скупу у САНУ декани факултета у Београду који школују наставнички кадар, а преноси Euronews.
Колико је ситуација алармантна довољно говори податак што су на смеру за наставника хемије ове године уписана три бруцоша, биологије – 2, физике – 7, математике – 3, географије – 20, српског језика 60, историје – 84. На факултетима кажу да је то историјски минимум.
Тренд наглог опадања интересовања за наставничке факултете кренуо је 2015. године. Правилник о запошљавању у школи каже да у учионицу могу само наставници са мастер дипломом. Међутим, Правилник је једно, а реалност на терену нешто сасвим друго. Да би се одржала настава, директори су принуђени да ангажују мање стручан кадар, чак и апсолвенте са факултета.
Разлози да се бежи из просвете
Више је разлога што се бежи из просвете. Математичари, физичари, информатичари не желе да раде у школи јер у привреди могу да зараде много више. Осим финансијског момента, статус професије је данас врло низак, није вреднован на прави начин.
Декани осам факултета Универзитета у Београду, који имају смерове за наставнике, урадили су платформу којом се предлаже решења како би се повећало интересовање за наставничке смерове и решио дефицит кадрова у школама.
Стипендије, веће плате и враћање угледа просветним радницима – три су кључне ствари на којима инсистирају декани. Платформа је усвојена на Сенату и прослеђена Министарству просвете.
Мало урађено за просвету
Декан Хемијског факултета проф. Горан Роглић, један од аутора платформе, каже да су документ са предлогом решавања проблема проследили Министарству просвете, али да је мало тога урађено.
Идеја декана је да се уведу регионалне стипендије за студенте који уписују наставничке факултете. Сваки регион би урадио анализу колико им наставника недостаје у школама и пројекцију каква ће бити ситуација наредних пет година. На основу тога делили би регионалне и локалне стипендије за упис на наставничке смерове који су дефицитарни.
„Већа је вероватноћа да ће се неко вратити у свој крај и држати наставу уколико му је обезбеђена стипендија и радно место након завршеног факултета. Тешко ћете неког из Београда мотивисати да оде у Црну Траву или Босилеград да предаје“, навео је Роглић.
Декани су указали и на проблеме факултета који имају наставничке смерове, јер се уписује мали број студената, а акредитација студијских програма је пола милиона динара и то факултет мора да плати из сопствених средстава.
„Ми уписујемо мали број студената, а држава је прописала да је норма групе за прву годину на нашем факултету 70 студената. Ми када упишемо два или три студента, држава то не препознају као посебну групу и комплетно њихово школовање практично пада на терет осталих студената на факултету. Ми морамо да ангажујемо наставнике за њих, а не добијамо финансирање за ту студијску групу“, појаснио је он.
Нико неће у наставнике
„Статус наставника се мора променити. То се односи на однос ученика према наставницима, однос родитеља према наставници. Они су данас буквално на отвореној линији фронта према деци и према родитељима, али и друштву у целини. Ми се залажемо да се њима врати статус какав су некада имали“, навео је Роглић.
Неопходно је, додаје, да се уради озбиљна ревизија наставних планова, програма, стандарда и да се види да ли има простора за редукције и на који начин побољшати квалитет образовања.
То што постоји озбиљан раскорак између Правилника о образовању наставника и оног што се може видети на терену (ко данас предаје у школама), Роглић каже да се и о томе мора отворити шири друштвени дијалог, урадити озбиљна анализа и дати препоруке.
„Да ли може инжењер да предаје математику? Сматрамо да не може. Ја се не бих усудио, као универзитетски професор, да одем у основну и средњу школу да предајем деци. Наставник мора да зна како ће се спустити на њихов узраст и како њима објаснити неке ствари. Код нас на смеру наставе хемије има много предмета који су је посвећени тој теми, да наставник када изађе пред ученике може квалитетно да држи наставу“, навео је он.
Цео текст: Euronews