Три највеће грешке које родитељи праве кад желе да дисциплинују децу

2 јула, 2020

Родитељство је тежак посао. Чак и кад се чини да све иде као подмазано. Родитељи који су одабрали другачији, нежнији, повезујући тип родитељства, управо због толиког труда који улажу у то да остану смирени у ситуацијама када то није једноставно, могу и сами понекад доћи до тачке када им се учини да тако више не могу. Знате онај тренутак кад осећате да је узалуд што се трудите да будете смирен родитељ, кад је ваше дете и даље немогуће. То је зато што циљ позитивног родитељства није да дете у најкраћем могућем року престане са тантрумима, хистеријом, негодовањем, већ да ви, као родитељ, у тим тренуцима будете најбоља подршка и подстакнете емоционални развој свог детета.

Да бисте опстали на нимало једноставном путу повезујућег родитељства, важно је да на уму имате три грешке које родитељи најчешће праве, па због тога губе стрпљење:

Прецењују децу

Најчешћи разлог због којег нам се чини да наше дисциплинске методе једноставно не раде јесте тај што прецењујемо децу. Односно, понашање које од њих очекујемо није уопште у складу са њиховим степеном емоционалног и психолошког развоја. Не треба да очекујемо од трогодишњака да нема испаде беса, да не изгуби самоконтролу и уради, шутне, угризе, од четворогодишњака да зна увек да дели, од седмогодишњака да држи собу уредном, од тинејџера да не викне и не лупи вратима.

Ако било шта од овога очекујете, знајте да су вам очекивања превелика. То не значи да су сва поменута понашања у реду и прихватљива. Нису. Али деца нису одрасли људи, а ни одрасли људи нису баш добри у очувању самоконтроле.

Одрасли имају дане када су нервозни, груби, дане када им је тешко да се контролишу, када кажу нешто ружно па се касније због тога кају, када им није до тога да кућу држе под конац уредном. Није нереално очекивати од деце да немају “жуте минуте”. Јер, они се не налазе на истом степену развоја као одрасли. Смањите очекивања. Схватите да се дете не понаша на одређени начин намерно, они само раде најбоље што могу са тим нивоом развоја на ком се налазе.

2. Потреба родитеља да “поправи” дете

Разумљиво је то што родитељи желе да реше проблеме са понашањем код деце. Желе да спрече бебу да баца храну, трогодишњака да дира маказе и ножеве. Траже начин да шестогодишњак престане да се свађа са млађим братом, а да тинејџер престане да се дури. Сваки неуспех у постизању ових циљева родитељи сматрају личним неуспехом у васпитању деце.

Важно је да се удаљимо од те потребе да стално нешто поправљамо. Понекад, заправо често, понашање се не може “поправити”. Јер дете није ауто који се покварио, па му треба замена свећица или мали сервис и онда ће почети да ради савршено. Ми овде говоримо о малим људима, не о машинама.

Промените приступ. Немојте мислити “Како да поправим ово”. Уместо тога, мислите “Да ли очекујем превише? Могу ли ја, као одрасла особа, да покушам да преусмерим ситуацију и олакшам детету стресну ситуацију?”

Беба која баца храну са столице за храњење није нешто што се може поправити, али можете столицу поставити на неку подлогу коју ћете касније само истрести. Ако трогодишњак дира маказе и ножеве, то не треба поправљати, треба једноставно склонити ножеве и маказе на место које му није доступно.

3. Ствари схватамо лично

Одмах да буде јасно – савршен родитељ не постоји. Сви понекад забрљају. Нико нема неограничено стрпљење. Немојте кривити себе или дете. То је тако како је.

Без обзира на то да ли сте ауторитаран родитељ који је увек ту да кажњава и награђује, или нежан родитељ фокусиран на повезивање с а дететом и емпатију – ваше дете ће се имати испаде беса, хистерије, тантруме. Јер то је нормалан део развоја. И оно што ви урадите сада, неће имати неки превелик утицај на понашање детета сутра или следеће недеље. Имајте на уму да је ваше родитељство посао за много дужи период и резултати ће се видети и за 20 година.

То што ваше дете сада не реагује на ваше нежно родитељство не значи да то што радите није дугорочно права ствар.

Други проблем, осим што се у ситуацијама када ваше позитивно родитељство не даје резултат ви деморалишете, јесте осећај кривице. Како сви ти родитељи на Инстаграму у томе успеју, а мени су живци увек на ивици? Овакво размишљање је изузетно штетно. Када дозволите да вас оваква осећања обузму, ви се осећате лоше, а ваше стрпљење и толеранција се смањују. Постајете, онда, управо онај родитељ који не желите да будете, а то је оно што ће и ваше дете усвојити као модел понашања.

Укратко, за родитељство са што мање стреса, за добре резултате дисциплинских мера, морате најпре радити на сопственом самопоуздању и добробити. Јер баш за оне резултате које чекате и деценијама, ваша самосвест и сигурност су кључ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама