Замка подразумевања – она због које родитељи имају проблем с понашањем детета

мај 6, 2019

Нема тог родитеља који свесно жели подстицати негативне обрасце понашања код детета. Родитељи најчешће нису свесни да су за одређена негативна понашања код детета, која се данас мукотрпно труде да исправе (кажњавањем и санкционисањем) сами одговорни.

Како тај процес изгледа?

С обзиром на то да своју инспирацију црпим из рада са децом и њиховим породицама, као и из свог окружења, навешћу пример ситуације коју сам имала прилику да испратим дужи период.

Када је дете моје пријатељице имало нешто мање од две године, сведочила сам ситуацији непримереног одговора родитеља на понашање детета. Наиме, свако ко има (или је имао) дете поменутог узраста, свестан је дечје фасцинације бацањем ствари, чупањем, уједањем, ударањем и сл.

Као и свако дете тог узраста, син моје пријатељице је демонстрирао све те непожељне облике понашања.

А како је она реаговала?

Њој је било занимљиво, од тога је направила игру, забаву и смејала се. Наравно, одмах сам је упозорила да такав одговор на описан образац може резултирати већим проблемима у понашању касније.

Недавно ме је позвала да ме пита шта да ради са понашањем њеног, сада четворогодишњег детета, јер је ван контроле.

Описани пример савршено илуструје пример подстицања негативних облика понашања.

Замка у коју родитељи често упадају је замка подразумевања.

Позитивна понашања су нешто што се очекује, подразумева, стога често пролазе незапажено од стране родитеља и адекватна реакција на њих најчешће изостаје. С друге стране, негативни обрасци понашања углавном као што су нпр. прве псовке, несвесно се награђују додатном пажњом.

Оног тренутка када фасцинација избледи и дођемо до закључка да претходно награђена понашања ипак нису пожељна, окрећемо се критикама, забранама, казнама, грдњи.

Да ли и вама то звучи помало нелогично?

Детету тек није логично, таквим понашањем је до јуче добијао брдо пажње и удовољавао својим родитељима и околини, а данас се од њега тражи да се одрекне те слатке награде, тек тако преко ноћи.

Када говоримо о подстицању и једних и других облика понашања, можемо говорити и о оним понашањима која родитељи демонстрирају, односно понашањима која нису нужно награђена од стране родитеља, већ их деца усвајају посматрањем.

Наиме, не можете очекивати да ваше дете чита књиге, уколико му нисте поставили такав пример.

Да слуша класичну музику, уколико ви немате такве афинитете.

Данас-сутра, када постане адолесцент, не очекујте да ће ваше дете прихватити критику када запали цигарету, уколико сте ви пушач.

Овај списак може ићи у недоглед, али порука је једна.

Понашајте се у складу са оним како бисте желели да се ваше дете понаша.

Уколико неку своју личну навику сматрате лошом или непожељном и не би сте волели да је пренесете на ваше дете, данас је дан да размислите о томе на који начин ћете се те исте навике отарасити.

Уједно, водите рачуна да правите пажљивију селекцију која понашања у будућности желите да наградите.

Размислите о томе које то облике понашања код вашег детета желите неговати.

Која су то понашања која иду у сусрет вашим вредностима, а која бисте желели да избегнете у будућности?

Аутор: Јелена Ивановић, специјални педагог-мастер дефектолог, Едукативни центар ПОРОДИЦА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама