Сигурно се питате како да помогнете детету у учењу, а да то није објашњавање лекција и задатака или целодневно заједничко седење над књигом. Деци то у већини случајева стварно није ни потребно. Понекад је само у питању градиво које им није занимљиво или у њему не виде корист за свој свакодневни живот.
Можда вашем детету подвлачење маркерима ништа не значи.
Можда ни мапе ума не помажу.
Можда не виде никакву корист од издвојених графикона, слика или табеларних приказа.
Вама се некад може учинити да су визуелни прикази ту да олакшају учење и то је потпуно разумљиво. И стварно је тако, визуелно учење је свима нама интуитивно и путем визуелних асоцијација можемо много тога да запамтимо. Али, важно је пре свега идентификовати који стил учења детету одговара. И може да се деси да то није исти стил који вама доноси резултате и олакшава Вам памћење.
Нека деца у односу на слике, цртеже и колорит ипак преферирају да чују живу реч и тако најбоље памте и фокусирају се на градиво. То не значи да не могу да памте слике или да их оне ометају, него једноставно уче доминантно аудитивним стилом. Шта то значи?
Дете коме одговара аудитивни стил учења воли да слуша приче, било да су оне везане за градиво или не. На пример, можете да обратите пажњу да ли детету држе пажњу радио емисије, часови или радионице на којима се нешто објашњава или дискутује и да ли оно само воли да прича о оному што је научило. Ако је то случај, понудите дискретно детету неку од ових техника учења.
„Сам свој наставник“
Ова техника омогућава детету да буде предавач и да градиво понавља тако што га објашњава наглас. У оквиру ове технике дете може да користи реалну или замишљену публику.
„Снимач гласа“
Коришћењем диктафона на телефону ова техника даје детету могућност да сними свој глас у некој од важних фаза учења. Било да одлучи да се сними док чита или понавља градиво, то је аудио-снимак који може изнова да се слуша.
„Дијалог“
Деца којој прија аудитивни стил учења воле ову технику јер им даје шансу да питају и одговарају, посебно ако је то изостало у школи. Предложите детету да направи листу питања за дискусију или квиз са картицама на којима су питања из градива.
Када разговарате са својим дететом о учењу, важно је да имате на уму да је циљ да оно пронађе сопствени приступ, а не да преузме Ваш. Не постоји исправан или неисправан стил учења. Сваки даје резултате у складу са самим градивом, захтевима и потребама особе која учи. Поред тога, нико од нас нема само један стил учења нити је то нешто што можемо да доживљавамо као део себе. Стил учења може да се промени временом, па чак и да зависи од врсте градива или од начина на који је оно представљено.
Приликом истраживања стилова учења, детету је потребно охрабрење и дозвола да истражује, уместо да буде усмерено само на резултат. То важи како за млађу, тако и за старију децу. Као и у другим областима, и у учењу је увек први корак разумевање дететових потреба и жеља, заједничко испитивање могућности и вештина, и наравно, незаобилазно, подршка.
Аутор: Тамара Костић, @ucenje_za_tebe