Predsednik Foruma beogradskih gimnazija. Srbijanka Turajlić kaže da posao nastavnika treba da postane najuglednija i najplaćenija profesija, bez toga je besmisleno govoriti o reformi
Ne možemo da se pohvalimo idealnim rezultatima reforme gimnazija, jer se suštinski ništa nije promenilo, osim što smo dobili dva nova predmeta, kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija. Srbijanka Turajlić kaže da posao nastavnika treba da postane najuglednija i najplaćenija profesija, bez toga je besmisleno govoriti o reformi
“Ne možemo da se pohvalimo da su idealni rezultati, jer se suštinski ništa nije promenilo. Osim što smo dobili dva nova predmeta. Ti takozvani nastavni paketi izvorno su zamišljeni tako da to bude projektna nastava, da se razvija preduzetnički duh, pokreću projekti, da učenici izađu iz škola. Međutim, u školi su ti izborni paketi podeljeni nastavnicima koji nemaju pun fond časova i opet su svedeni na nastavu koja se realizuje i za obične predmete”, kazao je Markov.
Poražavajuć je podatak, kaže, da je u tim predmetima u beogradskim gimnazijama srednja zaključna ocena od 4,50 do 5, što, dodaje, govori da nešto tu ne funkcioniše.
“Ili imamo fantastičnu decu ili nedovoljno obučene nastavnike koji nisu sigurni šta treba da rade, pa idu linijom manjeg otpora”, naglasio je.
Turajlić kaže da reforma gimnazija neće ništa poboljšati, jer – neće ni biti reforme.
“Ovo uvođenje godinu po godinu…koliko shvatam, mi ne znamo kako će izgledati druga godina…to je besmisao. Pričalo se juče na okruglom stolu o finskom modelu, a mogli bismo da se pozovemo i na slovenački. Oni su 1995. ili 1996. godine nacionalno dogovorili šta im je strategija obrazovanja, i da kako god se budu menjale vlade, ona ostane. Mi smo doneli nacionalnu strategiju, u vreme minista Žarka Obradovića iz SPS-a. Onda se promenila koalicija, svi su zaključili da sad to nije više dobra strategija. Od 2000. godine svake tri godine pravimo novu reformi, svaka vlada pravi svoje, tako se ne može”, ocenila je Turajlić.
Treba postići konsenzus na nacionalnom nivou, kaže, o tome šta treba da se promeni i da se po tome radi najmanje 10 godina.
“Osim toga – ništa”, kazala je.
Markov naglašava da, da bi reforma bila suštinska, ona mora da bude dobro pripremljena.
“Svi se slažemo da je reforma neophodna, jer deca više nemaju interesovanja da sede i odgledaju ceo film, a kamoli da slušaju nastavnika. Da bi reforma bila suštinska, ona mora da bude dobro pripremljena – što finansijski, a nije da nema tog novca, samo ga treba usmeriti, kao i obučiti nastavnike za ono što je planirano”, kazao je i dodao da je “mlađe generacije danas teško motivisati, jer ne mogu da pročitaju više od jednog ‘tvit posta’, a kamoli knjigu”.
Obuka nastavnika ne sme da traje dva dana, kao u slučaju ove reforme, dodaje Markov.
“…i dati veću autonomiju nastavniku, u pogledu ocenjivanja, recimo. Imamo vrlo rigidna pravila, kruta”, kaže gost Dana uživo.
Profesorka Turajlić kaže, međutim, da je za dobru reformu važno da se napravi prvi preduslov, a to je – smanjiti broj učenika u jednom razredu.
“Interesantno je da mi svake godine imamo manje đaka na upisu, ali su razredi podjednako brojni. Sa manjim grupama možete da uspostavite interaktivni rad, da ih naterate da razmišljaju, da predlažu rešenja. Ovako, nemate mogućnosti da se promeni vid nastave…” kazala je.
Markov kaže da broj učenika u jednom razredu gimnazije ne sme da prelazi broj 30, ali da u nekim gimnazijama nastavu u jednom razredu pohađa i njih 35.
Po finskom modelu, dodaje, u jednom razredu je dozvoljeno najviše 15 učenika.
Manji broj đaka u razredu otvara mogućnost da se prepoznaju i da se radi sa talentovanom decom.
“Kod nas nastavnik nema kad da ih prepozna. Sa ovakvom normom nastavnika, sa opretrećenjem koje trenutno ima, on krajnjim naporima mora da prepozna talentovanu decu i sve se uglavnom svodi na ta takmičenja…A mogli bi još mnogo toga, ali nemaju kad”, kaže Turajlić.
Markov kaže da talentovanu decu nije teško prepoznati, ali da mu je teško posvetiti dodatnu pažnju.
Niko se u Vladi ne bori za mesto ministra
Turajlić kaže i da je greška što se danas obrazovanje doživljava kao trošak i kao nebitna stavka.
“Ni u jednom sastavu, nijedne vlade, niko se nije otimao za mesto ministra prosvete. Imate naviku da se prvo ‘podele’ sva ostala ministarstva, vojska, policija, pa se onda na kraju pita ‘a ko bi mogao da bude ministar prosvete’, ko se nije namirio u koalicionim dogovorima”, kazala je.
Druga stvar je, kaže, što je 2011. godine, u vreme vlade Mirka Cvetkovića, uzet kredit da se napravi nacionalna strategija obrazovanja.
“Ja nisam čak ni preterani fan strategije usvojene 2011. Međutim, podignut je velik kredit da se napravi nacionalna strategija, ona je bila na javnoj raspravi, i recimo da je bila u redu. I šta je bilo s njom? Ništa!”, kazala je.
Prema njenim rečima, ta strategija je ocenjena kao “koješta”.
“Novi ministar je došao i rekao to je koješta, koaliciona partija SPS se setila takođe da je koješta…I sada se priprema nova. To će trajati dok traje ova vlada, pa posle opet. Ovi koji pripremaju tu strategiju ne znam da su pozvali bilo koga, za razliku od onih u vreme kada je ministar bio Obradović, kada su pozvani bili svi, pokušano je da se napravi konsenzus”, kazala je.
Ova vlast, naglašava, ne razgovara ni s kim ko nije u vlasti.
Velika matura – veliki problem
Ukidaju se prijemni ispiti na fakultetima, a uvodi se velika matura.
“Učenici se polako obaveštavaju od nastavnika, da od školske 2020/’21. godine, uvodi se opšta matura, koja bi trebalo da zameni prijemne ispite na fakultetima. Biće dva obavezna predmeta – srpski i matematika, i treći izborni, u odnosu na afinitete učenika. Kako će ona biti realizovana, to ćemo videti, ima dosta problema oko tehničke organizacije, s obzirom da je vrlo lako moguća zloupotreba”, kaže Markov.
Objašnjava da svaka škola želi što bolje rezultate i da može doći do pritiska na nastavnike.
“Znamo da je na završnom ispitu za osnovno obrazovanje bilo zloupotreba, testovi su izneti iz štamparije, a ovde je ulog mnogo veći. Ta matura može da bude dobra ako se dobro sprovede. A da li će moći bez zloupotreba, videćemo…”, kazao je Markov.
Forum beogradskih gimnazija upozorio je i na manjak kvalifikovanog kadra i tražio da se ukine zabrana zapošljavanja u javnom sektoru.
“Da, više stotina nastavnika nedostaje, pogotovi su u deficitu nastavnici matematike i informatike. To su ljudi koji se zapošljavaju i u drugoj struci., oni su u školi u prolazu. Priznaćete, teško je zadržati programera za platu od 50.000 dinara, ako mnogo više može da zaradi negde drugde”, kaže Markov.
Turajlić kaže da su u Finskoj najtraženiji nastavnički fakulteti.
“To mora i kod nas da postane najuglednija i najplaćenija profesija, bez toga je besmisleno pričati o reformi”, zaključila je Turajlić.
Autor: Miona Živić
Izvor: N1