Tužna priča vaspitačice

septembar 28, 2014

Vaspitaciča sam. Kod mene u grupu išao je dečak iz Zvečanske. Na dan njegovog rođendana, sa decom i koleginicama, organizovali smo mu proslavu u vrtiću. Jedna koleginica je svirala na klaviru, a deca iz celog vrtića pevala “danas nam je divan dan” …on je bio toliko uzbuđen i zbunjen da me je sve vreme stiskao rukama oko vrata i emocnogama oko struka a obraz je zalepio uz moj da ne bi gledao u decu. Imao je osmeh od uva do uva. Ne znam kako sam preživela….A onda, na moje pitanje “šta želiš da ti kupim za rođendan” (iako to inače nije praksa da vaspitači rade, ovo je ipak malo dugačija priča) on je odgovorio “žvaku”!! Ne dve , ne šest….jednu jedinu žvaku! Samo su mi kroz glavu prošle slike dece koja lome svoje igračke od par hiljada dinara….i ne žele ih jer su stare….e tad nisam izdržala više, i plakala sam kao nikad u životu.

Autor: Ana Sarić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Tužna priča vaspitačice

  1. Ipak vaspitacica :) kaže:

    kad bi samo sva deca znala da citaju ,,,

    1. Anonimni kaže:

      roditelji treba da citaju

  2. Vera kaže:

    I jaste tužno, i ja bih plakala!

  3. Svetlana kaže:

    Drage vaspitačice hvala vam što imate i oko i srce i dušu za posao koji obavljate. Malo ljubavi je veće od lopte, bicikle, tableta, ajfona. Srce ne može da se kupi, ali može da se deli. Vi to umete hvala vam!

  4. zorka kaže:

    ja sam vaspitačica i često plačem,jače je od nas

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama