У Београду постоји једна школа фудбала која је, само на први поглед, слична свакој другој. Али кад загребете мало дубље и задржите се десетак минута након што ваше дете заврши тренинг, схватићете да је КМФ Мунгоси много више од обичне школе фудбала.
У тих десет минута видите љубав, видите топлину, пријатељство, осмехе и срећу.
„О, где си куме? Па како си ми данас?“
„Мишо, како је прошао онај контролни у петак? Јеси развалио?“
„Дођеш ми три пакета сличица, или да ме водиш на пиће!“
Док чекате своје дете, које је безбрижно истрчало са тренинга, ћаска с другарима и самостално се презува, облачи, спрема за полазак кући, ту поред вас одвија се нешто потпуно другачије од живота на који сте навикли.
Већ 13 година КМФ Мунгоси, поред стандардне школе фудбала за децу уредног развоја која постоји још од 2000. године, редовно организује и тренинге за децу са инвалидитетом и сметњама у развоју. Потпуно бесплатно. Деца долазе на тренинге више пута недељно, добијају опрему, одлазе на вишедневне кампове са тренерима где су све њихове потребе уважене
И све то потпуно бесплатно.
Овај пројекат заправо је хуманитарни рад школе фудбала „Мунгоси“ и пријатеља клуба. Захваљујући њима, 40 дечака и девојчица имају шансу да се баве спортом, друже, путују и тренирају.
Творац идеје је оснивач Мунгоса, Аца Ковачевић, некадашњи селектор футсал репрезентације Србије. Захваљујући њему, окупљено је 40 дечака и девојчица, различитог узраста, степена инвалидитета, са различитим сметњама (деца са интелектуалним тешкоћама, Дауновим синдромом, деца оболела од дечје и церебралне парализе, деца са аутизмом…).
А тренери? Они са овом децом не раде само још један „посао“. То је другачије. Ако их само неколико минута посматрате, видећете сигурно неки загрљај, много речи подршке, нежност и искрену жељу да живот ове деце учине квалитетнијим. А то им и те како полази за руком.
„Кад једном почнете да радите са том децом, нема назад. Они постају део вашег живота, а ви део њиховог. Понекад, кад гледам родитеље деце уредног развоја како се љуте и нервирају због ситница, зато што им се дете не труди више, зато што није понео шорц или је просуо воду, све што им кажем је – ви немате проблем, само што тога нисте свесни.“ – каже за наш портал Аца Ковачевић, оснивач клуба и некадашњи селектор футсал репрезентације Србије.
Он додаје да су мајке углавном саме у својој борби.
„Бар из мог искуства, више од 70% ове деце поред себе има само мајку. Очеви нису ту. Оне се саме боре, а нама је највећа награда то што можемо да им помогнемо у тој борби.“ – каже наш саговорник.
На идеју да почне да ради са децом са сметњама у развоју дошао је док је радио на месту секретара за спорт и омладину града Београда. Каже, тада је схватио да је овој деци потребно да с њима неко ради на другачији начин и континуирано. Већ у том периоду имали су 10 година искуства са традиционалном школом фудбала за децу. За остале тренере у клубу каже да су идеју дочекали отвореног срца, иако мало уплашени да ли ће се снаћи.
„Већина њих се први пут сусрела с децом и породицама који имају ову врсту проблема. Сви су то прихватили широког срца. Осим тога сви они поред свог времена дају и друге ствари. Кад нешто недостаје, кад виде да неком детету фали ранац или патике, организују се да и то набаве.“
На питање да ли је тешко радити тај посао, Ковачевић каже да није тешко, али јесте захтевно.
„Ипак, сатисфакција у емоцијама које добијате од те деце и њихових породица ретко се може добити од било кога другог. Ми смо током година оформили групу волонтера, моји синови и њихово друштво. Код њих смо пробудили емпатију и ону су највернији помагачи. Учествују у раду, долазе на тренинге, стварају пријатељства.“ – прича наш саговорник.
А како доћи до Мунгоса? И како реагују родитељи деце са сметњама што им помажете без икакве надокнаде?
„Родитељи за нас чују, виде на сајту, сазнају од неког. Они су више него задовољни и захвални. Видим да им много значи што деца овде долазе, а и што они онда имају бар тих сат времена за себе. Врло често су ти родитељи сами у својој борби, па је тешко имати макар мало времена само за себе. Ми се трудимо да им помогнемо што је могуће више.“
КМФ Мунгоси има и редовну школу фудбала у којој ради са децом од 6 до 12 година. Тренинзи су 4-5 пута недељно, а сви тренери су сертификовани, а што је најважније, људи који разумеју децу и радо с њима проводе време.
Поред школе фудбала за децу, школе фудбала за децу са сметњама, пре три месеца Мунгоси су покренули још један хуманитарни пројекат. Фудбал за слепе.
„Већ три месеца радимо са слепима. То нису деца, већ одрасли. Фудбал за слепе је параолимпијски спорт. Мене је контактирао један наш бивши параолимпијац и он ме је питао да ли можемо нешто да организујемо. Рекао сам му да кад је он све то могао да постигне, како ја смем да не могу? Имамо сад 13-14 полазника, чак и из Сокобање и Лознице. Ми им финансирамо и организујемо и долазак и храну. Испратимо их на аутобуску станицу, сви смо укључени у то. Кад њих дође 10, нас мора бити 10 на терену јер свима треба помоћ за функционисање. Помажу и моја деца и њихови пријатељи. Али оно што ме посебно фасцинира је несаломив дух тих људи. Чак 90% њих завршило је факултете или студирају.“ – каже Аца Ковачевић.
Ако размишљате да упишете дете на фудбал, размотрите да то буде клуб Мунгоси. Тамо неће научити само да игра фудбал, већ и то како се брине о оним члановима нашег друштва којима је помоћ преко потребна, али је не добијају ни изблиза довољно у нашем друштву.