Aутор Ljubinka Boba Nedić
Ни сиромашније земље, ни богатијих екскурзија. Средњошколци најчешће путују (у трећем и четвртом разреду) у Италију, Француску, Шпанију, Чешку… Мало Kан, Азурна обала, Праг, Беч, Будимпешта, Мадрид, и тек по који Метеори.
Велика је туга што поштени родитељи у данашњој Србији не могу своју децу да воде на путовања, истражују макар европске метрополе са њима, покажу им да нису свуда улице прљаве и пуне рупа, да постоје чисти и брзи возови, спокојни и расположени људи. Штета је што их не могу провести кроз епохе, уметничке правце, што не могу са њима обићи познате еврпске музеје, прокрстарити Лоаром или Дњепром, отићи до Санкт Петербурга.
Значи, велика је туга, али не и највећа.
Највећа је туга што родитељи буквално од уста одвајају, позајмљују новац и довијају се на свакојаке начине, не би ли своју децу послали на екскурзију у иностранство. Та екскурзија, која би требало да буде део васпитно-образовног процеса, најчешће се своди на шопинг туру и бесомучно опијање. Сваке ноћи. Деца се од свега највише радују дискотеци!
Тешко ми је да поверујем да су стварно жељни опијања, јер то могу да раде и овде. Можда би неко сада лоптицу пребацио на разредне старешине које добијају дневнице да родитељима деца не буду пијана. Одмах да лоптицу вратим: опијање ипак спада под кућно васпитање. Разредни старешина нема права да вам претреса и препипава децу, те тако провери шта уносе у собе. Не може ни да борави ођедном у 10 соба. Не може ни да не спава 5-6 дана и ноћи.
Међутим ипак мислим да школе праве озбиљне пропусте, и да би се неким правилником ствари могле значајно поправити. Пошто је проблем уочен, ред је и да се понуде нека решења.
1) Пре извођења екскурзије потписати са родитељима уговор, у коме родитељ гарантује да његово дете неће конзумирати алкохол, изазивати тучу са ученицима из других градова, провести ноћ упражњавајући секс. Молим лепо! То нек раде када су под родитељским надзором.
2) Пре извођења екскурзије посветити неколико часова географије, историје, уметности, књижевности (не могу да се сетим шта би још могло) ономе што ће деца на екскурзији видети. Нагласити им да ће по повратку имати тестове на ту тему. Ове часове планирати Годишњим планом, или их реализовати кроз секцију, обавезну за све ученике.
3) Строго забранити дискотеке и слична теревенисања.
4) Избацити из маршруте обилазак великих шопинг молова.
5) Екскурзије заиста учинити делом васпитно-образовног процеса, јер школа нема улогу продавца туристичког производа. У том смисли се избор дестинације мора добро образложити. „Деци се иде баш тамо“ је комично и неозбиљно образложење.
6) Направити на нивоу државе програм екскурзија по разредима. Не испуцати све што има да се види у Србији, у основној школи. У млађим разредима ићи на излете. У старијим, у оближње градове. У средњој, И, ИИ и ИИИ разред нек лепо истраже своју отаџбину. Тек матуранти нек иду у иностранство, и то на врло пажљиво осмишљен начин.
Узгред, знам за искуство из неких других земаља да се са најмлађим разредима најпре иде на „камповање у школи“, где два-три пута једну суботу увече преспавају у школи, у врећама за спавање, правим или импровизованим; затим иду на једнодневне излете, па краћа камповања у природи, па краћа путовања, и тако редом.
Све и свашта преписујемо из туђих система, а ова најједноставнија решења никако!
Ljubinka Boba Nedić
Текст објављен 11.09.2014.
Извор: http://ljubinkabobanedic.blogspot.rs