Смер(нице) на погрешном путу

Наставници су на првој седници Наставничког већа након летње паузе добили одштампане „Смернице за организацију и реализацију образовно-васпитног рада у основној школи у школској 2023/ 2024. години“ које је упутило ресорно Министарство. Мој лични утисак је да су прилично апстрактне, уопштене и недовољно одређене и самим тим битно се не разликују од свих оних које стижу деценијама уназад на почетку сваке школске године.

Foto: Canva
Наравно, има и новина

Посебно су занимљиви тематски дани, а још ће бити занимљивије њихово планирање. Према добијеној смерници тематски дани подразумевају интерактивне методе рада и међупредметно повезивање без ограничења трајања часа појединих предмета. Питам се да ли трајање часа без ограничења значи исто што и безгранични час.

Садржај рада захтеваће корелацију садржаја више наставних предмета. У реду, то ми је јасно. Учитељи ће моћи да повежу српски језик, ликовну и музичку културу, али шта да раде предметни наставници историје и хемије, на пример?!

Посебну пажњу привукло ми је следеће, цитирам: „На темељима започетих активности у првим недељама школске године школа ће наставити да ради на унапређивању своје документације и праксе како би обезбедила подстицајно и безбедно окружење и континуирано промовисала вредности међусобног поштовања, сарадње и солидарности, уз уважавање различитости.“

У каквој су вези унапређивање документације и обезбеђивање безбедног окружења? Да ли то значи да без унапређивања документације нема безбедног окружења?!

Када се помиње међусобно поштовање, сарадња солидарност, уважавање различитости, зар то одувек нисмо радили?!

У делу који се односи на сарадњу с родитељима пише да се од њих очекује одговорно понашање и праћење напредовања њихове деце. Редовно извештавање одељењског старешине о променама у понашању и успеху ученика се подразумева. То такође није ништа ново.

На првој страни „Смерница“ пише да су директори школа, наставници, стручни сарадници и родитељи одговорни за остваривање заједничког циља, а циљ је развој позитивних вредности код ученика.

Да ли то значи да је одговорност само на нама?! Шта ћемо са ресорним Министарством?! Електронским и штампаним медијима?!… Да ли се они, у старту, ослобађају било какве одговорности?!

На крају, подсетила бих да је синоним именице „смерница“ директива или наредба. Ове наредбе дате су у виду корака које је неопходно предузети. Када поменух кораке, питам се да ли је могуће правити снажне кораке на климавим ногама?

Аутор: Марина Раичевић