Сећате ли се кад смо били клинци, па су нам родитељи и наставници говорили да упишемо енглески или да учимо програмирање јер је то будућност? Данас, док гледам своју децу како седе за радним столом и раде домаће задатке, питам се – шта им саветовати? Свет се толико брзо мења да, оно што они уче данас, већ постаје превазиђено знање сутра. Да ли их и даље упормо припремамо за свет који више неће постојати кад они буду тражили посао?
Брзина промена која нас оставља у прошлости
Технологија се данас мења брзином која је незамислива. Оно што је било револуционарно пре пет година, данас је застарело. А наш образовни систем? Па, он се и даље ослања на принципе из 19. века. Деца у основној школи данас уче да памте датуме и формуле, док ће за десетак година кад заврше факултет можда радити послове који данас уопште не постоје.
У Србији је ситуација још занимљивија. Наши основци и средњошколци се припремају за занимања као што је „финансијски аналитичар“, занимање које има велике шансе да буде аутоматизовано, или ”техничар информационих технологија“, смер који изузетно тешко може да прати промене на тржишту јер су оне невероватно брзе. Ко ће им рећи да ће до 2035. године велики број тих послова бити замењена алгоритмима?
Шта се дешава у српским школама?
Ако завирите у српске школе, видећете компјутере који раде на оперативном систему Windows XP (ако уопште раде), док деца код куће користе телефоне снажније од рачунара које је користила НАСА кад су слали људе на Месец. Парадокс, зар не?
Наставници информатике још увек предају Pascal и Basic, програмске језике који су били популарни кад су њихови родитељи били млади. У исто време, свет прелази на вештачку интелигенцију, blockchain, квантно рачунарство… Да не спомињем колико наших школа још увек нема пристојну интернет конекцију.
Али проблем није само у технологији. Наш образовни систем је осмишљен да прави послушне раднике за фабрички рад. Седење у редовима, учење напамет, стриктно поштовање распореда – све то припрема децу за свет који полако нестаје.
Послови који ће нестати (а ми их још увек рекламирамо)
Кад погледам шта се сматра „стабилним“ занимањем у Србији, схватим колико смо успорили у разумевању правца у ком иде цео свет. Ево неких примера:
Банкарство – Колико је младих људи у последњој деценији завршило економску школу или факултет у нади да ће радити у банци? А колико банака данас затвара филијале јер све ради преко апликација?
Рачуноводство – Моји пријатељи рачуновође се шале да ће их заменити Ексел табела. Неће Ексел, већ алгоритми који већ сада могу да обраде хиљаде фактора у секунди.
Новинарство – Док наши студенти новинарства уче да пишу штампане текстове, вештачка интелигенција већ сада генерише чланке брже и јефтиније.
Зашто се то дешава?
Главни проблем је што наш образовни систем касни за променама. Док у свету дискутују о томе како ће вештачка интелигенција утицати на посао, наше школе тек почињу да уводе „дигиталне компетенције“ у програм.
Родитељи такође не знају да помогну. Већина усмерава децу према „сигурним“ занимањима на основу искустава своје генерације. „Буди лекар, то је сигурно!“ – говоре, а не знају да ће, према неким прогнозама, до 2030. вештачка интелигенција моћи да поставља дијагнозе прецизније од човека. То, наравно, не значи да ће лекари бити непотребни, али део њиховог посла ће се аутоматизовати.
Чему би требало да учимо децу?
Уместо да деца уче да меморишу главни град Буркина Фаса (што могу да изгуглају за две секунде), требало би да их учимо:
Како да уче – Најважнија вештина у свету који се брзо мења је способност брзог учења нових ствари. Деца треба да знају како да филтрирају информације, како да процене шта је битно, како да се прилагоде.
Креативност – Оно што роботи (још увек) не могу је да буду стварно креативни. Уметност, дизајн, иновативно решавање проблема – то су области где човек још увек влада.
Емоционалну интелигенцију – Колико год да технологија напредује, људи ће увек требати некога ко разуме њихове емоције и потребе. Терапеути, учитељи, тренери – то су занимања која ће опстати.
Критичко мишљење – У времену фејк њуза и АИ-генерисаних садржаја, способност разликовања истине од лажи постаје кључна вештина.
Како родитељи могу да помогну?
Не чекајте да школа промени програм. Можете и сами.
Водите децу на радионице програмирања, не да науче конкретни језик, већ да разумеју логику решавања проблема. Учите их да постављају питања уместо да памте одговоре. Показујте им како се користи технологија креативно, а не само за гледање ТикТок-а.
Најважније – не плашите их променама. Објашњавајте им да је нормално што се свет мења и да је то узбудљиво, не страшно.
Можда звучи песимистично, али није. Промена је прилика. Деца која данас уче имаће шансе да се баве пословима које ми не можемо ни да замислимо. Можда ће бити дизајнери виртуалних светова, или тренери за роботе, или нешто потпуно треће.
Кључ је да их не припремамо за свет који познајемо, већ да их учимо како да се сналазе у свету који тек треба да настане. А за то нема рецепта из уџбеника – ту нам требају нова правила игре.
П.С. Док сам писала овај текст, ChatGPT је вероватно написао најмање пет сличних чланака. Можда чак и овај? Видите шта хоћу да кажем?
To treba da rade prosvetni radnici prvenstveno, oni su ti koji koče u svemu. Program informatike za osnovnu školu je Pajton, program koji se izmedju ostalog koristi za AI. Zasto ih nastavnici ne uče taj program koji je po planu i programu, nije pitanje ni za roditelje ni za ministarstvo prosvete.Tvrdim da prosvetni radnici koče promene u obrazovanju , jer to traži više angažovanja, više vremena za pripremu, njihovokontinuirano učenje , a to oni ne žele , a neki nemaju ni kapacitet za to.
Ja predajem python u osnovnoj školi, a veći deo vremena radim u srednjoj školi i predajem programiranje na it smeru.
Mislim da odlično poznajem stanje u prosveti u tom domenu. Niste u pravu gospođo/gospodjice Branka.
Svi problemi su na vrhu piramide. Ne može jedan šraf u obrazovnog sistemu da bude problem. Jeste on najbitniji, ali zna se ko vodi priču.
Problem je što 99% profesora informatike ne zna to da radi.
Ako nastavite tako,dolazimo u buducnosti u situaciju gde ce se AI (vestacka intiligencija) pitati-sta ce nam prirodna intiligencija(covek)?
I „pobice nas k’o zeceve“.
Тако је, драги господине, али ови некритички љубитељи прогресивизма по сваку цену то не увиђају … Па, још ако заудара на „вредности“ Западног света, онда се сматра нарочито добродошлим у Србији … Што се мене тиче, живеле књиге !
Predavali bi nastavnici Pajton i druge novije programske jezike kada bi imali odgovarajuća nastavna sredstva i kada bi ih škola redovno slala na obuku novina. Nažalost škole za to nemaju sredstava, a većina nastavnika nije u mogućnosti da od svoje plate odvoji novac za obuku nekog novog programskog jezika….itd….itd..,.
И калкулатори су измишљени у 19. веку, а српска деца још увек уче таблицу множења ццц…