Ne tako davno verovalo se da deca ne bi trebalo da počnu sa učenjem stranog jezika u ranom detinjstvu jer postoji opasnost da tako maternji jezik neće dobro savladati. Danas, stručnjaci kod nas i u svetu kažu da je to potpuno netačno i uveravaju da su deca i te kako sposobna za usvajanje stranog jezika i to već pre treće godine.
– Ako želite da vaše dete podjednako dobro zna dva jezika, neophodno je da počnete da ga učite u ranom detinjstvu, odnosno kritičnom periodu koji traje do četvrte godine. Taj kritičan period je veoma važno iskoristiti, odnosno staviti dete u situaciju da sluša i uči strani jezik. To nema nikakve veze sa koeficijentom inteligencije jer su u tom uzrastu sva deca spremna da uče nove jezike – objašnjava psihoterapeut Filipović.
Saveti
Neka uči jezik kroz igru
Puštajte detetu crtaće koji nisu sinhronizovani
Razgovarajte sa detetom na stranom jeziku
Pevajte mu pesmice na stranom jeziku
Svakoga dana treba da nauči novi pojam
– Metodičari preporučuju da deca krenu sa učenjem stranog jezika već u trećoj godini, jer tada najbrže usvajaju nova znanja. Međutim, praksa kod nas je takva da deca obično počinju da uče drugi jezik kada krenu u prvi razred – objašnjava Bojana Arsić, profesor engleskog jezika.
– Budući da deca osnove maternjeg jezika u potpunosti usvoje oko desete godine, preporuka je da tek tada počnu sa učenjem stranog jezika. Međutim, to zapravo zavisi od interesovanja i talenta samog deteta te se može početi i ranije. Ima i onih koji zagovaraju teoriju da čak i bebe u stomaku mogu da razlikuju strane jezike pa se preporučuje da ih mame već tada uče drugom jeziku – kaže Danijela Tošić, profesor engleskog.
Posebno je interesantno da do sada nije bilo mnogo validnih istraživanja o uticaju dvojezične sredine na jako malu decu.
Sada su naučnici analizirali tu pojavu tako što su snimali neurološku aktivnost mozga izloženog jednom jeziku i onog koji je bio u dvojezičnoj sredini.
Analiza neurološke aktivnosti beba dok slušaju jezik i poređenje tih prvih reakcija sa rečima koje ta deca nauče kada su starija, pomaže ne samo da se shvati kako mozak percipira jezik već i kako slušanje oblikuje mlad mozak.
Nedavno su naučnici sa Univerziteta Vašington poredili moždanu aktivnost jednojezične dece (u čijim kućama se pričao jedan jezik) sa decom koja su rasla u dvojezičnoj sredini.
S obzirom na to da su ta deca bila stara od šest do 12 meseci nisu izgovarala mnogo reči.
Ipak, otkriveno je da jednojezična šestomesečna deca prave razliku u fonetici, bilo da se radi o jeziku koji slušaju kod kuće ili o drugom jeziku.
Od 10. do 12. meseca ona prestaju da detektuju zvukove drugog jezika, već samo maternjeg. Kod dvojezične dece situacija je obrnuta.
– Istraživanje je pokazalo da različitost iskustva dvojezične bebe čini otvorenim. One ne pokazuju ograničeno zapažanje kao jednojezične bebe. To je još jedan dokaz da iskustvo oblikuje mozak – kaže doktorka Patricija Kal sa Univerziteta Vašington.
Najnovija istraživanja pokazuju da je spremnost za učenje kod dece na maksimalnom nivou u periodu između treće i šeste godine
M. Ilić