“У моје време нисмо морали ићи у клубове за мршављење и трчати по покретној траци”

На благајни супермаркета госпођа тражи пластичну кесу да стави оно што је купила.

Благајница јој предбаци да пластична кеса није еколошки у реду.

– Ваша генерација не разуме еколошки покрет. Сада млади плаћају за вашу генерацију која је уништила све изворе!

Госпођа љубазно рече благајници:

– Жао ми је, у моје време није било еколошког покрета.

– Да, рече благајница, ваша генерација није уопште бринула о заштити околине

Ипак мало узрујана, госпођа започне причу:

– У моје време смо враћали празне флаше од млека, минералне, пива и вина у продавницу, која их је враћала у фабрике,
које су их прале и у њих поново сипале млеко, воду, вино, пиво. Флаше су биле рециклиране, а ми нисмо знали да је то у духу еколошког покрета!

– У моје време смо се пењали по степеницама. Није било покретних као данас а било је и врло мало лифтова.
Нисмо за релацију километар-два узимали аутомобил, већ смо узимали бицикл или ишли пешке. А нисмо знали да је то у духу еколошког покрета!

– Нисмо знали за пелене за једнократну употребу : прале смо пелене, а веш смо сушиле на конопцу развученом између стабала или кућа. Нисмо знале да има машина за сушење веша од 3000 вати. Наш веш је сушила сунчана и енергија ветра.

– Крпили смо одећу која је ишла од детета до детета, није било одлагалишта ни скупљања за препродају.

– Имали смо по један радио и телевизор (евентуално) у кући, не у свакој соби по један. Телевизор је имао екран као кутија за пиззу, не као данас, екран величине Швајцарске.

– Имали смо сат на ручно навијање, а у кухуњи смо све радиле ручно, не с данашњим гадгетима који поједу струје више него што Ђердап може да произведе.

– Нисмо имали електричне самоходајуће машине за шишање траве. Стара, добра коса коју је требало ручно оштрити је била сасвим добра!

– Радиле смо физички и нисмо требале ићи у клубове за мршављење и трчати по покретној траци која троши струју…

– Имали смо евентуално један телефон у кући, а данас га свака шуша носи у џепу. Али, истина је, нисмо знали за еколошки покрет…

– Воду смо пили са чесме или из цистерне, из руке или из стаклене чаше, не из пластичне флаше којих има по улицама бачених на милионе…

– Писали смо мастилом из флашице из које смо пунили наливперо, а не хемијским оловкама које се бацају после употребе…

– Наши су се мушкарци бријали жилетима који су трајали, а не данашњим бријачима који се бацају после сваке употребе.

Али, истина је, нисмо знали за еколошки покрет…

– Људи су се возили с аутобусом, возом, а деца су ишла у школу пешке или на бициклу, а не као данас аутом, мама или тата сервиса…

– Носили смо исте торбе у школу кроз цело школовање, а не као данас једну годину Мики Маус, другу Шиља, трећу Паја Патак итд…
– Наше су књиге служиле другој, трећој, четвртој генерацији, а ви сваке године купујете нове за шта треба посећи шуме и шуме…

Према томе не причајте ми  више о тој вашој бризи за екологију!

Славица Павловић