Na blagajni supermarketa, gospođa traži plastičnu kesu da spakuje ono što je kupila.
Mlađa žena u redu iza nje joj predbaci da plastična kesa nije ekološki dobro rešenje.
– Vaša generacija ne razume ekološki pokret. Sada mi mladi plaćamo za vašu generaciju koja je uništila prirodu!
Gospođa ljubazno odgovori:
– Žao mi je, u moje vreme nije bilo ekološkog pokreta.
– Da, reče mlada žena, vaša generacija nije uopšte brinula o zaštiti okoline.
Ipak malo uzrujana, gospođa započne priču:
– U moje vreme smo vraćali prazne flaše od mleka, mineralne, piva i vina u prodavnicu, koja ih je vraćala u fabrike, koje su ih prale i u njih ponovo sipale mleko, vodu, vino, pivo. Flaše su bile reciklirane, a mi nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!
U moje vreme smo se penjali po stepenicama. Nije bilo pokretnih kao danas a bilo je i vrlo malo liftova.
Nismo za relaciju kilometar-dva uzimali automobil, već smo uzimali bicikl ili išli peške. A nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!
Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu. Prale smo pelene, a veš smo sušile na konopcu razvučenom između stabala ili kuća. Nismo znale da postoji mašina za sušenje veša od 3000 vati. Naš veš je sušila sunčana i energija vetra.
Krpili smo odeću koja je išla od deteta do deteta, nije bilo odlagališta ni skupljanja za preprodaju.
Imali smo po jedan radio i televizor (eventualno) u kući, ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za picu, ne kao danas, ekran veličine Švajcarske.
Imali smo sat na ručno navijanje, a u kuhinji smo sve radile ručno, ne s današnjim gadžetima koji pojedu struje više nego što Đerdap može da proizvede.
Nismo imali električne samohodajuće mašine za šišanje trave. Stara, dobra kosa koju je trebalo ručno oštriti je bila sasvim dobra!
Radile smo fizički i nismo išle u klubove za mršavljenje i trčale po pokretnoj traci koja troši struju…
Imali smo, eventualno, jedan telefon u kući, a danas ga svaka šuša nosi u džepu.
Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
Vodu smo pili sa česme ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene čaše, ne iz plastične flaše kojih ima po ulicama bačenih na milione…
Naši su se muškarci brijali žiletima koji su trajali, a ne današnjim brijačima koji se bacaju posle svake upotrebe.
Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
Ljudi su se vozili s autobusom, vozom, a deca su išla u školu peške ili na biciklu, a ne kao danas autom, mama ili tata servisa…
Nosili smo iste torbe u školu kroz celo školovanje, a ne kao danas jednu godinu Miki Maus, drugu Šilja, treću Paja Patak itd…
Naše su knjige služile drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, a vi svake godine kupujete nove za šta treba poseći šume i šume…
Prema tome ne pričajte mi više o toj vašoj brizi za ekologiju!
Autor nepoznat