Деци потребни ауторитети а не шамари
Ко је крив што је све више насилних малолетника. Психолози: Попустљиво родитељство, такође лош вид васпитавања. Насилно понашање због одсуства контроле
Узнемиреност коју је изазвала вест да је дванаестогодишње дете запалило бескућника у Новом Саду још не јењава. Овај догађај поставио је безброј питања пред родитеље, психологе, социологе, криминологе… Они увелико упозоравају на то да је насиље код деце у порасту из године у годину, а да су малолетни насилници све бруталнији. С друге стране, последњи податак Уницефа показује да је више од 40 одсто малишана у Србији и само изложено насилним методама дисциплиновања. Стручњаци тврде да између ова два податка постоји веза и подсећају да „батина има два краја“.
Према речима Биљане Лајовић, координаторке Јединице за превенцију насиља при Министарству просвете, велике су шансе да ће дете које је трпело насиље у породици и које је васпитавано насилним методама дисциплиновања и само постати насилник.
– Упркос различитим тумачењима, сваки ударац јесте насиље – тврди Лајовићева. – Страх не сме да буде основ васпитања. То не значи да сам, иако сам противник физичког и психичког насиља, и противник постављања граница у васпитавању деце. Границе, међутим, не морају да се постављају насиљем. Има деце која су сјајно васпитана без икаквог насиља. Разговор, договор и лични пример основа су таквог дисциплиновања.
Како каже, за васпитне шамаре и пљуске – нема места, ни оправдања. Могуће је, међутим, да су чак и деца која не трпе насиље у кући изложена свакодневном насиљу с телевизијских екрана и интернета. То такође може да остави последице и да утиче на њихово понашање.
– Свакодневно гледање серија, филмова и емисија са сценама насиља може утицати на то да дете сутра нема осећај сажаљења, да буде сурово и безосећајно према другима – каже наша саговорница. – Негативан утицај на децу имају и видео-игре са више живота, па она често не схватају да је тако само у виртуелном свету. То ко бајаги“не сме да се пренесе на реалност.
Ипак, у конкретном случају потпуне безосећајности дечака из Новог Сада, како Лајовићева каже, у питању је озбиљан проблем у понашању, проузрокован неадекватним васпитањем. Ако је дванаестогодишњак сам усред ноћи на улици, то указује на озбиљно занемаривање.
УЛОГА ПОРОДИЦЕ
– Често се могу чути изјаве родитеља да су немоћни јер су и у самом друштву поремећене вредности, али је важно утврдити вредности за сопствену породицу – каже Љиљана Лајовић. – У сопственом дому треба направити и гајити примере хуманог понашања, поклањања, доброчинства, поштења, емпатије, и на тај начин градити вредности којих желимо да се држимо. Зато и у последњим вестима које су потресле јавност треба разговарати не о родитељској кривици, већ о одговорности.
Да васпитавањем деце уз насиље управо подижемо праг толеранције на насиље, сматра психолог Марина Бунчић.
– Такав начин постављања граница деци – батинама и виком, дубоко је утемељен начин васпитавања код нас – каже Марина Бунчић. – Погрешан је став да све може да се реши насиљем. Такве методе су кратког даха. Благо и попустљиво родитељство је такође лош вид васпитавања. Важни су модели одговорног родитељства, благог а захтевног, базираног на вредносним ставовима поштења, пожртвованости, поштовања, емпатије… Према деци треба бити захтеван, али благ и брижан.
Криминолог Златко Николић, с друге стране, сматра да није свака дисциплинска казна насиље. Како каже, далеко од тога да је наша реалност таква да готово свако друго дете трпи насиље у сопственом дому. Судећи према Уницефовим подацима, готово пола милиона дечака и девојчица одраста уз насилно дисциплиновање.
– Насиља у породици има, али у толиком броју сигурно не – тврди Николић. – Данас је много већи проблем не строго дисиплиновање, већ одсуство дисциплине и одузимање ауторитета родитељима, васпитачима, наставницима, учитељима… Основне методе васпитавања пре свега су контрола, опомена, претња, забрана и, на крају, казна. Нема сумње да је узрок насилног, бруталног, распуштеног понашања деце – одсуство контроле. Ако дете од 12 година може да буде напољу само, ту контроле свакако нема.
Како наш саговорник каже, европско радно време и капиталистички однос приватника где су родитељи принуђени да раде 10 и 12 сати, основни је проблем недисциплиноване и деце без пажње и васпитања, све више насилних и бруталних малолетника.
– Држава би могла да направи преокрет доношењем другачије одлуке о радном времену, без обзира на жеље приватних компанија – тврди Николић. – Капитализам не сме да утиче на васпитавање деце. Заједно с преузимањем европских вредности и закона, остали смо без многих вредности утемељених у нашој традицији. Тако је отишла и прича о контроли, дисциплиновању, родитељском ауторитету и васпитавању.
НИЗ СЛУЧАЈЕВА
ПОСЛЕДЊИ случај у низу од пре пет дана, када је С. Ј. (12) са своја, годину дана старија, два друга запалио бескућника Драгутина Тодорчића, није једини у којем су деца показала невероватну бруталност. Пре две године двојица малолетника претукла су књижевника Рашу Попова, недавно је ђак ударио наставницу због опкладе, а памти се и случај од пре неколико година када је малолетник смрскао главу бескућнику. Сви ови примери указују на учестало насиље и све већу агресивност деце.
Бојана Царановић
Извор: Новости