Deci potrebni autoriteti a ne šamari
Ko je kriv što je sve više nasilnih maloletnika. Psiholozi: Popustljivo roditeljstvo, takođe loš vid vaspitavanja. Nasilno ponašanje zbog odsustva kontrole
Uznemirenost koju je izazvala vest da je dvanaestogodišnje dete zapalilo beskućnika u Novom Sadu još ne jenjava. Ovaj događaj postavio je bezbroj pitanja pred roditelje, psihologe, sociologe, kriminologe… Oni uveliko upozoravaju na to da je nasilje kod dece u porastu iz godine u godinu, a da su maloletni nasilnici sve brutalniji. S druge strane, poslednji podatak Unicefa pokazuje da je više od 40 odsto mališana u Srbiji i samo izloženo nasilnim metodama disciplinovanja. Stručnjaci tvrde da između ova dva podatka postoji veza i podsećaju da „batina ima dva kraja“.
Prema rečima Biljane Lajović, koordinatorke Jedinice za prevenciju nasilja pri Ministarstvu prosvete, velike su šanse da će dete koje je trpelo nasilje u porodici i koje je vaspitavano nasilnim metodama disciplinovanja i samo postati nasilnik.
– Uprkos različitim tumačenjima, svaki udarac jeste nasilje – tvrdi Lajovićeva. – Strah ne sme da bude osnov vaspitanja. To ne znači da sam, iako sam protivnik fizičkog i psihičkog nasilja, i protivnik postavljanja granica u vaspitavanju dece. Granice, međutim, ne moraju da se postavljaju nasiljem. Ima dece koja su sjajno vaspitana bez ikakvog nasilja. Razgovor, dogovor i lični primer osnova su takvog disciplinovanja.
Kako kaže, za vaspitne šamare i pljuske – nema mesta, ni opravdanja. Moguće je, međutim, da su čak i deca koja ne trpe nasilje u kući izložena svakodnevnom nasilju s televizijskih ekrana i interneta. To takođe može da ostavi posledice i da utiče na njihovo ponašanje.
– Svakodnevno gledanje serija, filmova i emisija sa scenama nasilja može uticati na to da dete sutra nema osećaj sažaljenja, da bude surovo i bezosećajno prema drugima – kaže naša sagovornica. – Negativan uticaj na decu imaju i video-igre sa više života, pa ona često ne shvataju da je tako samo u virtuelnom svetu. To ko bajagi“ne sme da se prenese na realnost.
Ipak, u konkretnom slučaju potpune bezosećajnosti dečaka iz Novog Sada, kako Lajovićeva kaže, u pitanju je ozbiljan problem u ponašanju, prouzrokovan neadekvatnim vaspitanjem. Ako je dvanaestogodišnjak sam usred noći na ulici, to ukazuje na ozbiljno zanemarivanje.
ULOGA PORODICE
– Često se mogu čuti izjave roditelja da su nemoćni jer su i u samom društvu poremećene vrednosti, ali je važno utvrditi vrednosti za sopstvenu porodicu – kaže Ljiljana Lajović. – U sopstvenom domu treba napraviti i gajiti primere humanog ponašanja, poklanjanja, dobročinstva, poštenja, empatije, i na taj način graditi vrednosti kojih želimo da se držimo. Zato i u poslednjim vestima koje su potresle javnost treba razgovarati ne o roditeljskoj krivici, već o odgovornosti.
Da vaspitavanjem dece uz nasilje upravo podižemo prag tolerancije na nasilje, smatra psiholog Marina Bunčić.
– Takav način postavljanja granica deci – batinama i vikom, duboko je utemeljen način vaspitavanja kod nas – kaže Marina Bunčić. – Pogrešan je stav da sve može da se reši nasiljem. Takve metode su kratkog daha. Blago i popustljivo roditeljstvo je takođe loš vid vaspitavanja. Važni su modeli odgovornog roditeljstva, blagog a zahtevnog, baziranog na vrednosnim stavovima poštenja, požrtvovanosti, poštovanja, empatije… Prema deci treba biti zahtevan, ali blag i brižan.
Kriminolog Zlatko Nikolić, s druge strane, smatra da nije svaka disciplinska kazna nasilje. Kako kaže, daleko od toga da je naša realnost takva da gotovo svako drugo dete trpi nasilje u sopstvenom domu. Sudeći prema Unicefovim podacima, gotovo pola miliona dečaka i devojčica odrasta uz nasilno disciplinovanje.
– Nasilja u porodici ima, ali u tolikom broju sigurno ne – tvrdi Nikolić. – Danas je mnogo veći problem ne strogo disiplinovanje, već odsustvo discipline i oduzimanje autoriteta roditeljima, vaspitačima, nastavnicima, učiteljima… Osnovne metode vaspitavanja pre svega su kontrola, opomena, pretnja, zabrana i, na kraju, kazna. Nema sumnje da je uzrok nasilnog, brutalnog, raspuštenog ponašanja dece – odsustvo kontrole. Ako dete od 12 godina može da bude napolju samo, tu kontrole svakako nema.
Kako naš sagovornik kaže, evropsko radno vreme i kapitalistički odnos privatnika gde su roditelji prinuđeni da rade 10 i 12 sati, osnovni je problem nedisciplinovane i dece bez pažnje i vaspitanja, sve više nasilnih i brutalnih maloletnika.
– Država bi mogla da napravi preokret donošenjem drugačije odluke o radnom vremenu, bez obzira na želje privatnih kompanija – tvrdi Nikolić. – Kapitalizam ne sme da utiče na vaspitavanje dece. Zajedno s preuzimanjem evropskih vrednosti i zakona, ostali smo bez mnogih vrednosti utemeljenih u našoj tradiciji. Tako je otišla i priča o kontroli, disciplinovanju, roditeljskom autoritetu i vaspitavanju.
NIZ SLUČAJEVA
POSLEDNJI slučaj u nizu od pre pet dana, kada je S. J. (12) sa svoja, godinu dana starija, dva druga zapalio beskućnika Dragutina Todorčića, nije jedini u kojem su deca pokazala neverovatnu brutalnost. Pre dve godine dvojica maloletnika pretukla su književnika Rašu Popova, nedavno je đak udario nastavnicu zbog opklade, a pamti se i slučaj od pre nekoliko godina kada je maloletnik smrskao glavu beskućniku. Svi ovi primeri ukazuju na učestalo nasilje i sve veću agresivnost dece.
Bojana Caranović
Izvor: Novosti