У систему који захтева да се стопимо са околином, уклопимо, убијемо индивидуалност и угусимо сваку врсту критичког мишљења, како децу сачувати и поштедети уз праву дозу припреме за реалност која их чека? Ако се данашњој деци сервирају хорде пластифицираних, накарадно нашминканих и прекварцованих, полу-голих и полу-писмених сподоба, како да и она сама не буду изложена ризику да ће израсти у “полу-свет“?
Јер, родитељи су незадовољни, волонтирају под присилом јер пара нема, под условом да има и посла, крај са крајем се некако склапа, а времена за квалитетан разговор, дружење, саветовање и игру је изгубљено између стресова и фрустрација. Потрошено је на наизглед битне ствари. То време је поклоњено кичу и шунду, лажним вредностима и лажним моралистима, душебрижницима и квази-интелектуалцима и професионалцима.
Родитељи су ти који треба да поведу рачуна о томе коме поверавају своје дете на чување, по цену тога да остали рачуни буду неплаћени. Јер у друштву којим господари искривљена слика о људској вредности, та деца треба да вам буду једина драгоценост и светла тачка. Не стављајте посао, личне неуспехе, поражавајућу финансијску ситуацију или гомилу неопраних судова испред њих, јер су последице несагледиве, а цену коју ће они платити због вашег немара или мањка воље и разумевања не покрива ни сав новац овог света.
Избор је ваш – да ли ће вам децу гајити и васпитати улица, друштвене мреже, пропалитети, тзв. јавне личности које да имају и зрнце памети и образа не би испузале из мишје рупе. Да ли ће се угледати на манипулаторе који не презају ни од чега и успевају на сваком кораку, да ли ће бити материјалисти, очајници огрезли у користољубљу, или ћете их научити да буду своји, другачији, јединствени. Да се не боје да иступе, да се заузму за себе и да се једног дана пуни љубави и захвалности осврну на ваше речи и дела која су их ишчупала из трулог механизма који немилице граби и уништава људе.
Татјана Зотовић