U sistemu koji zahteva da se stopimo sa okolinom, uklopimo, ubijemo individualnost i ugusimo svaku vrstu kritičkog mišljenja, kako decu sačuvati i poštedeti uz pravu dozu pripreme za realnost koja ih čeka? Ako se današnjoj deci serviraju horde plastificiranih, nakaradno našminkanih i prekvarcovanih, polu-golih i polu-pismenih spodoba, kako da i ona sama ne budu izložena riziku da će izrasti u “polu-svet“?
Jer, roditelji su nezadovoljni, volontiraju pod prisilom jer para nema, pod uslovom da ima i posla, kraj sa krajem se nekako sklapa, a vremena za kvalitetan razgovor, druženje, savetovanje i igru je izgubljeno između stresova i frustracija. Potrošeno je na naizgled bitne stvari. To vreme je poklonjeno kiču i šundu, lažnim vrednostima i lažnim moralistima, dušebrižnicima i kvazi-intelektualcima i profesionalcima.
Roditelji su ti koji treba da povedu računa o tome kome poveravaju svoje dete na čuvanje, po cenu toga da ostali računi budu neplaćeni. Jer u društvu kojim gospodari iskrivljena slika o ljudskoj vrednosti, ta deca treba da vam budu jedina dragocenost i svetla tačka. Ne stavljajte posao, lične neuspehe, poražavajuću finansijsku situaciju ili gomilu neopranih sudova ispred njih, jer su posledice nesagledive, a cenu koju će oni platiti zbog vašeg nemara ili manjka volje i razumevanja ne pokriva ni sav novac ovog sveta.
Izbor je vaš – da li će vam decu gajiti i vaspitati ulica, društvene mreže, propaliteti, tzv. javne ličnosti koje da imaju i zrnce pameti i obraza ne bi ispuzale iz mišje rupe. Da li će se ugledati na manipulatore koji ne prezaju ni od čega i uspevaju na svakom koraku, da li će biti materijalisti, očajnici ogrezli u koristoljublju, ili ćete ih naučiti da budu svoji, drugačiji, jedinstveni. Da se ne boje da istupe, da se zauzmu za sebe i da se jednog dana puni ljubavi i zahvalnosti osvrnu na vaše reči i dela koja su ih iščupala iz trulog mehanizma koji nemilice grabi i uništava ljude.
Tatjana Zotović