Дете се лепо понаша у школи или вртићу, а ружно се понаша након школе или вртића?
Ујутру у вртић или школу отпратите малог слаткиша, а долазите по намргођено дете које једва препознајете? Бојите се било шта да коментaришете, а камоли да питате како је било у вртићу.
Звучи познато? Мени да :). Понекад имам осећај да у вртић долазим по малог змаја, не смем је ни погледати, а да не крене да бљује ватру.
Вртићарцу, предшколцу, па и малом школарцу треба пуно сна и а касни одлазак у кревет у комбинацији са раним устајањем одличан су рецепт да добијете нервозно и џангризаво дете. Уз то, у вртићу и школи заједничке активности јасно су дефинисане. Ужина и одлазак у тоалет су у паузама, а ако пожеле емотиван предах уз мажење с мамом или омиљеном играчком, мораће причекати да стигну кући.
Детету треба предах
Као што је одраслима потребно да одахну након посла како би се пребацили у режим функционисања у кући, тако и деца требају ту транзицију. Што то може бити? Зависи од детета: сваком детету ће помоћи одређена активност попут лагане ужине, одмора уз цртани филм, причу или активности на игралишту. Нешто што ће бити њихова рутина и што ће им јасно дати до знања да су вртић или школа готови за тај дан. Немојте одмах питати децу како им је било тај дан у школи или вртићу, иако вас занима шта је ваш малишан радио док сте били одвојени. Након неког времена радо ће вам то и сами испричати, а одговори ће бити и пуно исцрпнији од оних које добијемо кад их избомбардујемо питањима.
Дете цео дан пази на своје понашање у вртићу или школи и исцрпи своју самоконтролу.
У школи и вртићу се од деце очекује сасвим различито понашање од оног “кућног”. Код куће може гласно викнути и рећи оно што га је у том тренутку развеселило, а у школи треба да дигне руку кад жели нешто да каже, причека свој ред и тек онда каже своју мисао. Ускладити спонтано (и нормално!) дечје понашање с пуно нових правила и очекивања тежак је посао за дете. Дете црпи задње атоме своје самоконтроле и нормално је да експлодира тамо где се осјећа сигурно и вољено: код куће.
Како можемо помоћи?
Овакво понашање деце је врло често кад крећу у вртић или школу, те након празника. Обично траје две недеље до месец дана и само нестане.
У временима кад им је тешко, нашим малишанима можемо помоћи тако што ћемо им осигурати довољно сна и одмора, а највише ће помоћи додатне похвале за понашање у вртићу/школи, прегршт стрпљења и љубави.