Dete se lepo ponaša u školi ili vrtiću, a ružno se ponaša nakon škole ili vrtića?
Ujutru u vrtić ili školu otpratite malog slatkiša, a dolazite po namrgođeno dete koje jedva prepoznajete? Bojite se bilo šta da komentarišete, a kamoli da pitate kako je bilo u vrtiću.
Zvuči poznato? Meni da :). Ponekad imam osećaj da u vrtić dolazim po malog zmaja, ne smem je ni pogledati, a da ne krene da bljuje vatru.
Vrtićarcu, predškolcu, pa i malom školarcu treba puno sna i a kasni odlazak u krevet u kombinaciji sa ranim ustajanjem odličan su recept da dobijete nervozno i džangrizavo dete. Uz to, u vrtiću i školi zajedničke aktivnosti jasno su definisane. Užina i odlazak u toalet su u pauzama, a ako požele emotivan predah uz maženje s mamom ili omiljenom igračkom, moraće pričekati da stignu kući.
Detetu treba predah
Kao što je odraslima potrebno da odahnu nakon posla kako bi se prebacili u režim funkcionisanja u kući, tako i deca trebaju tu tranziciju. Što to može biti? Zavisi od deteta: svakom detetu će pomoći određena aktivnost poput lagane užine, odmora uz crtani film, priču ili aktivnosti na igralištu. Nešto što će biti njihova rutina i što će im jasno dati do znanja da su vrtić ili škola gotovi za taj dan. Nemojte odmah pitati decu kako im je bilo taj dan u školi ili vrtiću, iako vas zanima šta je vaš mališan radio dok ste bili odvojeni. Nakon nekog vremena rado će vam to i sami ispričati, a odgovori će biti i puno iscrpniji od onih koje dobijemo kad ih izbombardujemo pitanjima.
Dete ceo dan pazi na svoje ponašanje u vrtiću ili školi i iscrpi svoju samokontrolu.
U školi i vrtiću se od dece očekuje sasvim različito ponašanje od onog “kućnog”. Kod kuće može glasno viknuti i reći ono što ga je u tom trenutku razveselilo, a u školi treba da digne ruku kad želi nešto da kaže, pričeka svoj red i tek onda kaže svoju misao. Uskladiti spontano (i normalno!) dečje ponašanje s puno novih pravila i očekivanja težak je posao za dete. Dete crpi zadnje atome svoje samokontrole i normalno je da eksplodira tamo gde se osjeća sigurno i voljeno: kod kuće.
Kako možemo pomoći?
Ovakvo ponašanje dece je vrlo često kad kreću u vrtić ili školu, te nakon praznika. Obično traje dve nedelje do mesec dana i samo nestane.
U vremenima kad im je teško, našim mališanima možemo pomoći tako što ćemo im osigurati dovoljno sna i odmora, a najviše će pomoći dodatne pohvale za ponašanje u vrtiću/školi, pregršt strpljenja i ljubavi.