U želji da dete sačuvaju od modrica, mame i tate ponekad prave mnogo ozbiljniju grešku.
Foto: Canva
Deca instinktivno izvode neke pokrete, a roditelji ih u tome sprečavaju
– Ne vrti se u krug, biće ti muka! Siđi sa drveta, pašćeš! Izađi iz tog peska, vidi kako si prljav, navući ćeš neku bolest – česte su roditeljske zapovesti, koje deca htela – ne htela moraju da poslušaju.
No, istraživanja pokazuju da, u želji da dete sačuvaju od modrica, mame i tate ponekad prave mnogo ozbiljniju grešku.
Rezultati PISA testova već godinama funkcionalno znanje naše dece svrstavaju među osrednje, a iz generacije u generaciju uspesi su sve slabiji. Ovu uspavanost dečijih vijuga stručnjaci povezuju sa činjenicom da ona nisu ni izbliza aktivna koliko bi trebalo – ni fizički, ni intelektualno.
Hroničan nedostatak fizičke aktivnosti i to one uz kakvu su odrastale prethodne generacije, jedan je od glavnih krivaca za ovako uznemirujuće stanje razvoja dece, smatra dr Ranko Rajović, osnivač Mense Srbije.
– Mozak se razvija intenzivno posle rođenja i formira sve glavne puteve do pete i još malo do sedme i 12. godine. U tom periodu je važno pružiti detetu prirodno okruženje u kakvom se mozak kroz evoluciju razvijao. Ukoliko detetu uskratimo neke od tih aktivnosti, smanjujemo aktivnost pojedinih regija kore velikog mozga, koje stvaraju manji broj veza (sinapsi) sa drugim regijama. A dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise toga kako su sinapse povezale različite regije mozga – objašnjava autor “NTC sistema učenja”.
Upravo jedna od takvih aktivnosti jeste vrtenje dece, koje mame i tate neretko sprečavaju.
– Baš se rotacijom aktivira puno različitih regija mozga i stvaraju se nove sinapse u mozgu. Deca često instiktivno rade neke aktivnosti i pokrete, da bi stimulisala svoj mozak – objašnjava dr Rajović i dodaje da dete koje voli da skače, to može da radi i po lišću, po pesku i plitkoj vodi, gde ne može da se povredi.
Prva karika u “lancu inteligencije” jesu roditelji – na njima je da “puste” decu da stvaraju neuronske veze instinktivno, tako što ih neće sprečavati da se vrte, skaču, penju i igraju tradicionalne dečje igre koje su pravi motor razvoja mozga i inteligencije.
– Paradoksalno, to je baš ono što današnji roditelji pokušavaju da izbace iz detinjstva svojih mališana, usled trenda preterane zaštite i straha od povreda. “Ne skači, ne pentraj se, ne jurcaj, zavrteće ti se u glavi…” – odrasli kao da ovakvim opomenama nabrajaju upravo one aktivnosti koje najviše stimulišu mentalni razvoj dece. A panika zbog svake modrice i ogrebotine pretvara se i u zahteve vaspitačima i nastavnicima da bolje “čuvaju” decu, što se na kraju svodi na ograničavanje ili čak ukidanje fizičkih aktivnosti – smatra on.
– Roditelji bi trebalo više da nauče o dobrim i korisnim aktivnostima, a isto tako moraju da nauče i šta je štetno. Jedan od prvih primera jesu jednobojne dečije sobe, za devojčicu roze, a za dečaka plava. Oni time dete uskraćuju za prvu i veoma važnu stimulaciju, a to je prijem kontrasnih slika. Upravo zbog toga je važna i edukacija roditelja – kaže dr Rajović, koji je sve ovo objasnio i knjigama “IQ deteta, briga roditelja” i “Razvoj inteligencije kroz igru”.
– Ne prljaj se, ne valjaj se u blatu – često se može čuti kada prođete kroz bilo koji park.
A upravo bi ovo većina lekara baš preporučila deci. Mnogi roditelji ne znaju da igranjem u pesku i zemlji dete stupa u kontakt sa antialergenima, zahvaljujući kojima stvara otpornost na alergije.
– Parola “čistoća je pola zdravlja” u ranoj dobi postaje “nečistoća je pola zdravlja”. Roditelji greše kada deci brane da se igraju u pesku i valjaju po travi. Upravo treba da ih uče kako da sade biljke, sve bez rukavica – kaže dermatovenerolog dr Gorana Isailović.
Iskustva pokazuju i da se bebin imuni sistem pojača, ako lažu koja je pala na pod roditelji samo vrate u njena usta, bez pranja. Takođe, roditelji koji svoj dom previše sterilišu zbog dece, sutra će više novca dati na lekove protiv alergija. Čim se deca isprljaju, ne treba im brisati ruke antiseptičkim maramicama, osim ako ne vlada neki virus.
Poljubac kućnog ljubimca
Mame i tate takođe treba da urade i nezamislivo – da puste decu da ih kučići ljube.
– Pseća pljuvačka je prepuna egzoantigena koja pomažu u razvoju dečjeg imuniteta. Kada pas oliže dete, on mu zapravo prenese ta tela, koja jačaju imunitet. Pas je u tom smislu najbolji, bolji nego bilo koja druga životinja. Čak i ako imate mačku, dobro bi bilo da uz nju imate i psa – objašnjava doktorka.
Uz to, psi šire svoje bakterije više nego mačke, jer oni vole da ližu stvari, ljude i sebe.
Istraživanja su pokazala da su bebe iz kuća u kojima živi pas zdravije od onih koje nemaju ljubimca, jer psi vole da se valjaju u prašini, što jača imuni sistem mališana. Takođe, deca koja žive na selu su stoga otpornija na alergije, nego ona u gradu.
– Ako čuvate dete pod staklenim zvonom, pazeći da se ničim ne zarazi i nigde ne uprlja, ono će tek tada biti osetljivo i podložno alergijama. Naročito će biti osetljivo ako ga previše pazite od rođenja do treće godine života, kada alergeni neometano ulaze u telo deteta. Organizam se zbog toga šokira i stvara antitela. Od treće godine sazreva sluzokoža i razvija se mukozni imunitet – objašnjava ona.
