Pretpostavljam da je psihologija modernog doba stvorila izraz toksična majka. Učeći pedagošku psihologiju čitala sam o Edipovom kompleksu, ali o toksičnoj majci nisam… Sada, zamislite, nema toksičnog društva, bar nisam tako često sretala taj termin, ali toksični roditelji, otac i majka, postoje!
Zadatak nauke jeste da objektivno sagleda stvari, pa i psihologija teži da složen tanani odnos majka–dete analizira u uzročno-posledičnom sledu: ono što je majka činila vaspitavajući dete rezultiralo je određenim obrascima u ponašanju, osobinama deteta i njegovim karakterom.
Nema se u toj nameri šta zameriti, ali u onom što čitamo u najpopularnijim tekstovima ima. Prvo, taj užasan izraz, termin – šta li, toksična majka. Toksična majka posramljuje dete, toksična majka viče, toksična majka upoređuje dete sa drugima…
Ko se još nije pronašao u ovim opisima?
Da, majke viču i to jedno „Stani bre!“ spasilo je možda mnoga kolena i laktove, od pada i povreda naravno.
Ukazati svom detetu kako njegov drug s radošću deli igračke ili užinu i preporučiti mu da se ugleda na njega, nije ništa loše, naprotiv, takva vrsta poređenja trebalo bi da osvetli poželjan obrazac ponašanja.
Mogu se u svakoj porodici naći i loši primeri za preterivanje u vikanju, posramljivanju, poređenju sa drugom decom, ali roditeljstvo se ne dešava u udžbenicima, već se živi. Majka je ponekad u hormonskom disbalansu, PMS-u, umorna, preopterećena poslom ili kućnim obavezama, ili jednostavno povređena… Majke svakako nisu obrazovni profil, već se u toj ulozi mogu sresti najrazličitije žene: od nepismenih do doktora nauka. I nema pravila da će ona sa više obrazovanja biti bolji roditelj.
Ipak, majka koja odgaja svoje dete, obezbeđuje mu materijalnu zaštitu, sigurnost, podršku i ljubav ne zaslužuje da se nazove toksičnom mamom iako je sigurno mnogo puta pogrešila, svesno ili nesvesno, delom, rečju, mišlju… Nekoliko prethodnih reči pozajmila sam iz molitve i tu se majčinstvo dodiruje sa religijom. Nema čoveka koji ne greši, nema takve ni majke…
Svi smo ponekad toksični jedni prema drugima, i majka prema detetu i nezahvalno dete prema majci, toksični su i partnerski, zašto ne i kolegijalni odnosi? Ipak, nigde ova sprega nije tako očvrsla kao u sintagmi toksična majka.
„Ubi me prejaka reč“.
Autor: Dragana Glišić, profesor srpskog jezika i književnosti