Pretpostavljam da je psihologija modernog doba stvorila izraz toksična majka. Učeći pedagošku psihologiju čitala sam o Edipovom kompleksu, ali o toksičnoj majci nisam… Sada, zamislite, nema toksičnog društva, bar nisam tako često sretala taj termin, ali toksični roditelji, otac i majka, postoje!
Zadatak nauke jeste da objektivno sagleda stvari, pa i psihologija teži da složen tanani odnos majka–dete analizira u uzročno-posledičnom sledu: ono što je majka činila vaspitavajući dete rezultiralo je određenim obrascima u ponašanju, osobinama deteta i njegovim karakterom.
Nema se u toj nameri šta zameriti, ali u onom što čitamo u najpopularnijim tekstovima ima. Prvo, taj užasan izraz, termin – šta li, toksična majka. Toksična majka posramljuje dete, toksična majka viče, toksična majka upoređuje dete sa drugima…
Ko se još nije pronašao u ovim opisima?
Da, majke viču i to jedno „Stani bre!“ spasilo je možda mnoga kolena i laktove, od pada i povreda naravno.
Ukazati svom detetu kako njegov drug s radošću deli igračke ili užinu i preporučiti mu da se ugleda na njega, nije ništa loše, naprotiv, takva vrsta poređenja trebalo bi da osvetli poželjan obrazac ponašanja.
Mogu se u svakoj porodici naći i loši primeri za preterivanje u vikanju, posramljivanju, poređenju sa drugom decom, ali roditeljstvo se ne dešava u udžbenicima, već se živi. Majka je ponekad u hormonskom disbalansu, PMS-u, umorna, preopterećena poslom ili kućnim obavezama, ili jednostavno povređena… Majke svakako nisu obrazovni profil, već se u toj ulozi mogu sresti najrazličitije žene: od nepismenih do doktora nauka. I nema pravila da će ona sa više obrazovanja biti bolji roditelj.
Ipak, majka koja odgaja svoje dete, obezbeđuje mu materijalnu zaštitu, sigurnost, podršku i ljubav ne zaslužuje da se nazove toksičnom mamom iako je sigurno mnogo puta pogrešila, svesno ili nesvesno, delom, rečju, mišlju… Nekoliko prethodnih reči pozajmila sam iz molitve i tu se majčinstvo dodiruje sa religijom. Nema čoveka koji ne greši, nema takve ni majke…
Svi smo ponekad toksični jedni prema drugima, i majka prema detetu i nezahvalno dete prema majci, toksični su i partnerski, zašto ne i kolegijalni odnosi? Ipak, nigde ova sprega nije tako očvrsla kao u sintagmi toksična majka.
„Ubi me prejaka reč“.
Autor: Dragana Glišić, profesor srpskog jezika i književnosti
Tekst je prilično loše napisan i pored toga što pokazuje nerazumevanje za termin o kome raspravlja čak su i primeri tumačenja roditeljskih poteza koji su navedeni pogrešni.
„Da, majke viču i to jedno „Stani bre!“ spasilo je možda mnoga kolena i laktove, od pada i povreda naravno.
Ukazati svom detetu kako njegov drug s radošću deli igračke ili užinu i preporučiti mu da se ugleda na njega, nije ništa loše, naprotiv, takva vrsta poređenja trebalo bi da osvetli poželjan obrazac ponašanja.“
Ovo prvo roditeljsko ponašanje ne spašava dete već, naučno je dokazano, često dovodi do traume kod deteta i straha da se probaju nove stvari. Povrede i oguljena kolena su odlika odrastanja a iz roditeljskog straha se pravi niz grešaka u vaspitavanju.
Drugo ponašanje može da bude dobro samo ako se detetu na neutralan način ukaže na to da njegov drug radi nešto poželjno i porazgovara o tome zašto je to dobro ***bez ikakvog poređenja. Poređenje je uvek greška.
Dalje:
„Mogu se u svakoj porodici naći i loši primeri za preterivanje u vikanju, posramljivanju, poređenju sa drugom decom, ali roditeljstvo se ne dešava u udžbenicima, već se živi. Majka je ponekad u hormonskom disbalansu, PMS-u, umorna, preopterećena poslom ili kućnim obavezama, ili jednostavno povređena… Majke svakako nisu obrazovni profil, već se u toj ulozi mogu sresti najrazličitije žene: od nepismenih do doktora nauka. I nema pravila da će ona sa više obrazovanja biti bolji roditelj.“
Ovo se čita kao lista izgovora. Roditelji prave grešne iz sijaset razloga ali su to opet greške i to opet znači da treba da se potrude da svoje ponašanje iskontrolišu ili makar da se izvine i traže razumevanje od deteta. Onda ćete imati dete koje razume da ste nervozni u PMS-u ili manje tolerantni petkom nakon duple smene ili šta god. Odgajaćete empatično i kvalitetno dete i osobu tako što ćete se izviniti. To je put. Insistiranje da niste pogrešili, insistiranje na „ja sam ti majka“ ili „ja sam žrtvovala to i to“ ili „ko je koga rodio stvara jaz i stvara odgoj jedne nekompletne osobe. Ne mislim da vam je to cilj.
Termin „nezahvalno dete je inače puno gori od „toksična majka“ i još je jedan razlog zašto ovaj članak treba što pre revidirati ili obrisati.