Do početka nove školske godine ostalo je manje od mesec, a posebno joj se raduju i za nju se pripremaju budući prvaci i njihovi roditelji. Sa tremom, ushićenjem i velikim brojem pitanja i nedoumica očekuju prvi dan škole, a u traženju odgovora smo odlučili da im pomognemo. U ime velikog broja roditelja koji nam se se obraćaju, i mi smo se obratili jednom učitelju koji zna upravo te odgovore. Učitelj Sava Kovačević u intervjuu za portal Roditelji govori o tome kako da roditelji pomognu detetu da se prilagodi na novu životnu ulogu i situacije, ali i tome šta da pripreme za početak školske godine i mnogim drugim potpitanjima koja interesuju roditelje, a u vezi sa polaskom u školu prvaka.
Šta roditelji mogu da urade narednih dana do početka školske godine kako bi početak škole olakšali i djeci i učiteljima, ali i sebi?
Učitelj Sava: Polazak deteta u školu je često velika promena za dete, a i za roditelje, kao i za učitelje. Detetu je potrebno da se upozna sa novom grupom vršnjaka, sa učiteljem/icom, a roditeljima da se uhvate u koštac sa novim obavezama svoje dece. Utoliko je polazak u školu stresan period za sve aktere koji su direktno uključeni u sam proces prilagođavanja deteta.
Dobra priprema za polazak u školu je razgovor o novoj situaciji. Pitajte dete kako ono zamišlja školu i sve što se dešava tamo. Ukoliko je dete išlo u predškolsku ustanovu utoliko vam je lakše. Razgovarajte o školi, učitelju, drugarima, ispričajte kako je vama izgledao prvi razred, pričajte anegdote iz svojih školskih klupa. Razgovarajte o školskim obavezama i svrsi učenja. Pitajte ih šta je za njih učenje i što im je to potrebno u životu. Neka shvate svrhu postojanja škole i kako će im škola biti dobra u životu. Jednostavno samo razgovarajte i podstičite pozitivne stavove deteta prema školi i učenju.
Uključite dete u kupovinu svih potrebnih stvari koje su bitne za školu – školski probor, sveske i školsku torbu i sl. Osigurajte i pripremite radni kutak u kući gde će dete da uči. Mislim na mesto koje je bitno za učenje. Uredite radni sto, stolicu i sl.
Svoje strahove i nesigurnosti roditelj neminovno prenosi na dete, zbog toga je važno da roditelji budu podrška svom detetu, kako bi mu olakšali početak jedne nove životne situacije i kroz psihološku pripremu mu pomogli u samom procesu prilagođavanja.
Kako izgledaju prvi dani u učionici i na koji način se radi sa prvacima?
Učitelj Sava: Prvi dan u školi je dan koji se pamti. To je prvi korak u školi koji je ispunjen srećom, smehom, igrom, a morate priznati i tremom i iščekivanjem. Najčešće stariji učenici pripreme program za prijem prvaka. Uz pesmu, igru i muziku, budući učenici/e se na jedan dostojanstven način dočekaju u svoju novu kuću tj. školu. Tog dana vlada radost koja ostane u sećanjima svakog prvaka. Prvi dan u školi je svojevrstan praznik za porodicu koja ima đaka prvaka. Učitelj/učiteljica ih upoznaje sa učionicima, pripremi aktivnosti upoznavanja, podijeli deci male “poklone” za dobrodošlicu i počinje škola. I učitelji imaju pozitivnu tremu sa upoznavanjem svoje nove generacije.
Vodeći računa o periodu prilagođavanja učenika školskim obavezama prve sedmice učenici borave u školi 1 sat, naredne sedmice 2 sata, treće sedmice 3 sata i poslednje sedmice u septembru po 3,5 sata. Nastava se realizuje prema rasporedu časova. Raspored časova je najčešće slikovit, jer na lakši način deca mogu da čitaju određene poruke.
Prvi dani u školi su kreirani tako da učenici/e zavole školu, upoznaju se jedni sa drugima, upoznaju se sa učiteljem. Usvajaju osnovna načela komunikacije i dogovora, dogovaraju se sa osnovnim pravilima rada, uče pjesmice, razgovaraju o likovima iz priča, upoznaju okolinu isl.
Šta dete treba da ponese sa sobom prvog dana škole, a šta osim udžbenika roditelji treba da obezbijede za kasnije?
Učitelj Sava: Prvog dana deca donose osmehe :). Morate priznati da je školska torba đaka prvaka ogromna, pa je pored udžbenika treba napuniti i drugim potrebnim materijalom koji olakšava učenje.
Školska torba i školski pribor sadrže sveske (zavisno od učitelja i škole, ja tražim dve na kvadratiće i jednu bez linija A4 formata); olovke (najmanje 3 komada), zarezač, gumica, blok 3, flomasteri, bojice, makaze, lepak u stiku, kolaž papir, plastelin.
U zavisnosti od prostornih uslova u učionici volim sa učenicima da uređujem učeničke portfolije, pa im je potreban registar /fascikla/ papirna kutija /za likovno vaspitanje, gde deca skupljaju šišarke, zrnevlje, salvete…/, društvene igre /za slobodno vreme/, slikovnice, omiljene knjige bajki koje će biti tokom prvog razreda u našoj biblioteci.
Učenicima sav školski pribor neće biti potreban odmah već tokom školske godine, ali je dobro pripremiti navedeno.
Da li je prvi razred više igra, kako to često kažemo od kada je uveden reformisani sistem školovanja odnosno sistem rada sličan radu u vrtićkoj predškolskoj grupi ili je u pitanju ipak sistem koji podrazumeva učenje i obaveze? Šta sve prvaci uče u toku godine?
Učitelj Sava: Prvi razred se nastavlja na predškolsko obrazovanje što je i logičan sled za nastavak igre kao jedne od osnovnih metoda rada u prvom razredu. Aktivnosti koje su planirane kroz igru su osnova učenja dece od 6 godina. Kada imate na umu činjenicu da radite sa decom od 6 godina, da im je pažnja veoma kratka maksimalno do 20 minuta, da im je potreban pokret i razgovor… igra je jedina aktivnost koja zadovoljava sve navedene kriterijume. Igra je sistem koji podrazumeva učenje, sistem koji je organizovan tako da zadovolji sve navedene elemente, ima svoj cilj i jasne ishode učenja. U toj igri deca uče jedna od drugih i zajednički rešavaju problem koji im se postavlja. Igra koja je usmerena na rad i učenje svih.
Kroz igru učenici uče da uče, dobijaju obaveze i stiču radne navike koje steknu tokom prve godine školovanja. Ovo su temelji i kako se stvari postave u prvom razredu tako će i biti u narednim. Njihov uzrasni nivo samo čuje “igra” i tako je treba koristiti.
Kako se deca iz ugla učitelja privikavaju na školske klupe i sistem rada s obzirom da im je tek 6 ili čak i manje godina i mogu li da isprate način rada i tempo?
Učitelj Sava: Sistem rada u učionici se prilagođava samim učenicima. Zbog toga se tokom jednog časa koji traje 45 minuta aktivnosti brže smenjuju u svrhu zadovoljavanja trenutnih potreba dece. Zamislite dete od 6 godina koje sedi 45 minuta! Ne, nije moguće. Zadatak učitelja je da kreira atmosferu u kojoj će deca da rade, a kroz rad da usvajaju određene sadržaje. Učitelj u prvom razredu najviše radi, ali je to njegovo ulaganje najmanje vidljivo. Aktivnosti su organizovane tako da deca stvaraju u učionici, rade u grupama, pričaju i pripovedaju, takmiče se i sl. Znači, sve u učionici je usmereno na učenike. Učitelj je osoba sa iskustvom i prilagođava metodologiju i tempo rada. Ukoliko postoje određene poteškoće u savlađivanju gradiva učitelj u saradnji sa roditeljima zajednički dolazi do rešenja.
Veoma važna činjenica u ovom trenutku je partnerski odnos roditelja i učitelja. Čak se dešava da roditelji prisustvuju nastavi kako bi dete brže i bolje prihvatilo školske obaveze. Često volim da kažem: “Kada imate uspešnu saradnju sa roditeljima, imate sve.” Ova rečenica je mnogo puta dokazala svoju opravdanost, a naročito kada su učenici u starijim razredima osnovne škole. Porodica i škola zajedničkim snagama stvaraju atmosferu u kojoj dete može da napreduje.
Moje iskustvo sa prvacima je vrlo pozitivno. Prema mom mišljenju, prvi razred je razred progresa jednog deteta. U tom razredu deca najviše usvoje kako vaspitnih, tako i obrazovnih elemenata. U prvom razredu akcenat je na vaspitnoj komponenti, odeljenje usvaja određena pravila rada u učionici, deca se upoznaju jedni sa drugima i sa učiteljem, uče da rade jedni sa drugima, utiču na promenu ponašanja, dešavaju se pozitivne promene u odnosima, prema sebi i drugima, uče da rešavaju konflikte, deca razvijaju samopouzdanje, motivišu se da uče. Ne zanemarujući, i jedan veliki obrazovni segment koji je osnova za dalje učenje.
Radoznala i samosvesna deca uče lakše nego ona sa predznanjem. Učenje čitanja i pisanja deci je jedan od najmanjih problema sa kojima se susreću u grupi, po pravilu vrlo brzo savladavaju te veštine. Puno je važnije kod deteta razvijati emocionalnu inteligenciju. Sposobnost prilagođavanja, samodiscipline, upornosti, optimizma, poštovanje drugih, spremnost na saradnju, važniji su za uspeh od kognitivne inteligencije. Prihvatanje neuspeha, pravo na greške, strpljivost, prednosti su koje će detetu pomoći u savladavanju školskih obaveza.
Šta deca treba da znaju kada pođu u školu i trebaju li da se za početak školovanja “pripremaju”?
Učitelj Sava: U mom iskustvu najbolji đaci su oni koji prvi razred počinju “nespremni”. Šta to znači? Nisu znali da čitaju, pišu, broje, ali su znali da slušaju, prate i čuju određene sadržaje koje uče. Dete koje je naučilo da aktivno sluša bajku, priču, pesmu koje zna da ispriča neki događaj je spremno za polazak u školu. Sam pristup u radu je jako bitan i u tom kontekstu ohrabrujem roditelje da deci čitaju i razgovaraju o pročitanom, jer dete razvija pažnju i koncentraciju što je preduslov za uspešno praćenje nastave. Čitajte sa detetom redovno, ali ne predugo (10-20 minuta) neka to bude vreme za smeh radost.
Da bi se dete što bolje prilagodilo zahtevima škole, potreban je skladan razvoj svih detetovih sposobnosti: motoričkih, socio-emocionalnih i intelektualnih. Mnogi roditelji greše što forsirano uče dete da čitaju i pišu kako bi mu olakšali rad u nastavi. Daleko bolja priprema za školu odvija se putem igara i aktivnosti u kojima mora upotrebiti svoju ruku i prstiće.
Neke detetove osobine, sposobnosti i veštine su presudnije za uspešno školovanje od poznavanja slova. Dete koje ima dobru sliku o sebi, zna da se zauzme za sebe, zna da rešava probleme i sukobe, da se ponosi uspehom, podnosi neuspeh, pomaže i deli s prijateljima, zna da se dogovara i pridržava pravila, sa upornošću završava što je započelo… je spremno za drugi korak u savladavanju školskih obaveza.
Ono što je korisno pre škole je da se dete osamostali u brizi za sebe: u kulturno-higijenskim navikama pri jelu, oblačenju, korišćenju toaleta, pranju i brisanju ruku, u brizi za svoje stvari… Naučite dete nekim važnim stvarima: ime i prezime (svoje i roditelja), adresu i broj telefona, reči kulturnog ophođenja, siguran put od kuće do škole… Za uspešno usvajanje psihomotornih veština potrebno je sazrevanje, ali i vežbanje (podstičite igre loptom, skakanje preko užeta, penjanje, trčanje, ali i samostalno oblačenje, zakopčavanje). Psihomotorne vežbe doprinose razvoju motornih veština, ali i bogaćenju senzomotornih iskustava i funkcija, kao i socijalnom razvoju.
Vaša poruka roditeljima budućih prvaka?
Učitelj Sava: Spremite se da uložite energiju, strpljenje, kreativnost, jer ulažete u budućnost svoje dece. Budite spremni da čujete zanimljiva pitanja i date kreativne odgovore. Budite spremni da osluškujete svoje dete i njegove/njene potrebe i da reagujete. Budite otvoreni da prihvatite sugestije učitelja/učiteljice, jer su njihovi postupci dobronamerni.
Molim Vas, nemojte da zaboravite da uvek POHVALITE svoje dete. Najvažnije, dajte detetu do znanja da vaša ljubav prema njemu ne zavisi od njegovog školskog uspeha i ponašanja.
Izvor: roditelji.me