Ukratko: Kad su škole u pitanju, dragi članovi Kriznog štaba, dragi ministre prosvete gospodine Ružiću:
STRUKA SMO MI KOJI RADIMO U ŠKOLI!
Koga ste iz naše struke pitali da li treba preći na onlajn nastavu?
Učitelji rade u dve smene, plus onlajn sa đacima koje roditelji ne žele da puste u školu.
A vi prebacujete fakultete i srednje škole na onlajn nastavu.
Obrazloženje je da nema ko da ČUVA DECU!
Školovali smo se jednako dugo kao i oni koji rade sa svim ostalim uzrastima đaka. I sad smo postali – DADILJE!
Deca su u školi nepuna tri sata. Ko ih čuva kad nisu u školi?
Ne mogu da budem nimalo duhovita ovog puta. Samo ogorčena.
Ali vam svima, kao deo naše STRUKE kažem:
STOKA SE ČUVA, DECA SE OBRAZUJU I VASPITAJU!
Nismo čuvari dece, ni mi ni vaspitači.
Dragi ministre Ružiću: Pročitajte nešto iz nekih zakona o školstvu, iz nekih uredbi… neću da Vam kažem odakle, snađite se.
SAZNAJTE ČIME SE BAVE PROFESORI RAZREDNE NASTAVE I VASPITAČI.
Onda odreagujte kao NAŠ ministar – pobrinite se za dostojanstvo naše profesije.
A ako nas i Vi smatrate čuvarima, onda niste VI moj ministar.
Možda treba da se obratim ministru poljoprivrede?
Ivana Bošnjak Bošnjak
Profesor razredne nastave
UČITELJICA
Ne dadilja.
Bravo! Bravo! Beavo!
Promašena interpretacija. Ako deca budu kući znači mora i roditelj biti kući, znači neće raditi, znači manja produktivnost, opadanje ekonomske moći itd…
Šta li je pesnik hteo da kaže? Kao prosvetni radnici bi trebali imati malo širi ugao gledanja, i državni značaj. Za državu je najvažnije Zdravstvo, Školstvo, Policija i Vojska svaka podjednako
Po cenu Koga i čega? Koliku cenu treba da „plati“ Školstvo i Zdravstvo zbog sagledavanja iz šireg ugla svih tematika i problematika koja su od državnog značaja, sve uz kontinuirano potpuno razumevanje svih i svega koje se ozbiljno prolongiralo, i to sve preko leđa Prosvete i Zdravstva kao Stubova jednog društva.