Radeći kao nastavnica, shvatila sam da roditelji imaju poteškoća da uvide kada njihova deca nisu baš iskrena. Ali, postoje načini kojima ćete ih podstaći na iskrenost.
Veče je otvorenih vrata i sedim prekoputa Laure i njenog tate. Ona je pljunuti on: ravne, tamne kose i namrgođena. Ohrabrujem samu sebe time što se osmehujem dok Laurin tata besni na mene. Iznutra ključam. Samo što ne popucam po šavovima.
„Laura mi se žalila da ignorišete kada Vam traži pomoć na časovima i da nekad čak ne želite uopšte da pričate sa njom. I ne čudi me što ne napreduje. Vi izgleda jednostavno nemate vremena da se bavite time. Sebe nazivate matematičarem? Ona kaže da je više naučila kroz silne aplikacije nego od Vas.“
Laura nije mogla da sakrije zloban smešak u očima ispod šiški. U glavi mi prolazi samo jučerašnja nastava kada je ona, tokom celog časa, pisala preko celog testa „Nastavnica je ku*ka“, umesto da radi zadatke. Čas pre tog strpljivo sam sedela sa njom i objašnjavala joj gradivo, dok je ona samo zurila u zid i ponavljala mi da umuknem. Prekinula sam Laurinog tatu i objasnila da je ona prilično dekoncentrisana na časovima i da te priče o mom ignorisanju nisu ništa drugo, osim laž. Njegovo lice se promenilo i razgovor je otišao u ne tako dobrom smeru. Zamenik direktora je preuzeo sve njegove žalbe, ali time ništa nije rešeno za mene. On me vidi kao neprijatelja i veruje da njegova ćerka nikada ne bi lagala. Ostatak polugodišta vidim da ću provesti u trudu da njega odobrovoljim i da omogućim da njegova ćerka ima ocenu koju on poželi.
Mi nastavnici očekujemo da će nas deca s vremena na vreme lagati i mi se borimo sa tim svojim taktikama, pokazujući im kako bi trebalo da se ponašaju. Pokazujemo im kako da se suoče sa greškama i kako da ih prihvate; zajedno rešavamo probleme i tako gradimo iskren odnos. Međutim, sve postaje mnogo komplikovanije kada su dečije laži, kao Laurine, prihvaćene od strane roditelja kao istina.
Ovo je naročito aktuelna tema: istraživanja su pokazala da su roditelji užasni u primećivanju laži kod dece. U ovom istraživanju, zadatak roditelja je bio da gledaju određene snimke svoje dece i da kažu da li misle da na tim snimcima deca govore istinu ili ne. Drugu grupu ljudi su činili ostali roditelji i nasumično izabrani studenti, koji su imali isti zadatak. Na kraju su odgovori upoređeni. Roditelji su tačno odgovorili u samo 8% slučajeva – dok je procenat tačnosti druge grupe bio 43-44%. „Ovi rezultati… pokazuju da je bliskost koju imaju roditelj i dete povezana sa poverenjem roditelja i samim tim sa lošom procenom laži“, kaže autor istraživanja, Angela Evans.
Imala sam učenika koji su govorili kako im ne dopuštam da idu u toalet ili onih koji su tvrdili kako mi nisu ukrali olovku (i kasnije se prave da su šokirani kada istu nađem u njihovim pernicama). Naravno, nekada zbog ovakvih iskustva imamo i loših procena. Na primer, kada neki od nastavnika nadgleda odeljenje dok njihov nastavnik nije tu i kada ih pita „I šta bi sada trebalo da radite?“ i oni odgovore da ne znaju, da li je to istina, bela laž ili svesna, smišljena laž?
Posledica ovoga može biti i narušavanje karijere. Podaci iz 2011. godine pokazuju da je najmanje 2.827 optužbi bilo protiv nastavnika te godine i plus 1.709 protiv nenastavnog osoblja. Otprilike trećina optužbi je prihvaćeno, dok su dve trećine odbačene kao neosnovane, zlonamerne ili jednostavno neusklađene. Naravno, do trenutka kada takvi navodi postanu predmet istrage, nisu više samo roditelji ti koji procenjuju priču deteta; ali, svakako su prvi kojima se dete požali i zato je nastavnicima bitno da roditelji budu sposobni da tačno procene priču deteta.
I ja se borim, kako kao roditelj, tako i kao nastavnica. Znam da može da bude pogubno ako dovodite u pitanje iskrenost deteta kada ono zaista govori istinu. Kao i svim roditeljima, i moj prioritet je da moja deca znaju da mogu da pričaju sa mnom o bilo čemu. Ne sumnjam da postoji „pristrasnost istine“ iz pomenutog istraživanja – meni je trebala gomila praznih pakovanja čokolade ispod kreveta moje ćerke da bih shvatila da krije od mene da jede slatkiše mesecima – ali ni to mi nije pomoglo kada sam se suočila sa ubedljivim malim licem i odlučnošću. Sve je u balansu između toga da smo svesni da nismo dobri u prepoznavanju laži kod dece i potrebe da budemo otvoreni kada nam oni veruju.
Ključ je u stvaranju atmosfere – i kod kuće i u učionici – u kojoj ćemo aktivno diskutovati o tome zašto lažemo i kada je to OK, a kada ne. Od momenta kada dete krene u školu, roditelji i nastavnik moraju da dele tu odgovornost u vaspitanju i učenju deteta da je prevara pogrešna, a iskrenost ispravna. To je period kada oni vide da mi, kao njihovi uzori, koristimo bele i ne baš tako bele laži. Kažemo komšiji da mu je frizura odlična; kažemo prijatelju da ne možemo danas da se vidimo jer nam je dete bolesno; drugom nastavniku kažemo da ne možemo da ga zamenimo na dežurstvu zato što imamo problema sa leđima. Ne činimo dobro našoj deci time što ne razgovaramo sa njima o tom nepoklapanju između onoga što im pričamo i onoga što mi radimo, misleći da oni neće to primetiti.
Na kraju krajeva, kao što svi znamo, deca lažu da bi se spasli, izvukli iz nevolje, a nekada zato što im je prešlo u naviku i ne mogu da prestanu. Dobar način da sprečite da prva dva prerastu u treće jeste da promenite način razgovora: umesto pitanja „Da li govoriš istinu?“ (terajući ih da zazuzmu odbrambeni stav), recite da razumete da je teško biti iskren, ali da je svakako mnogo bolje biti otvoren. Roditelji i nastavnici ne treba da se plaše da ispričaju deci neko svoje slično iskustvo i pre svega treba da nagrade iskrenost, a ne da odmah reaguju na loše ponašanje.
Ali, pre svega, roditelji, zapamtite da su učitelji na vašoj strani: mi želimo da pomognemo kako bismo izveli decu na pravi put, pa nam verujte kada vam kažemo da dete laže. I ako ste se zapitali šta je bilo sa Laurom, priznala je nakon što sam sela sa njom i objasnila joj do čega sve dovodi to što je uradila. Nas dve smo i dalje u kontaktu – njeno laganje je samo pokazatelj njenih ličnih problema, kao što je i u većini slučajeva. Ona je sada konobarica u mom lokalnom kafiću. Ponekad usluga nije na zadovoljavajućem nivou, ali još uvek nisam odustala od nje.
Priredila Aleksandra Ivković