У просвети радим 31 годину и исто толико слушам како су просветни радници највећи нерадници са најкраћим радним временом и најдужим годишњим одмором. Ма, да ли је баш тако?
ЗАБЛУДА БР. 1 – ПРОФЕСОРИ ВОЛЕ ПОПРАВНЕ ИСПИТЕ
И родитељи и ученици, а нарочито ми, наставници, одахнeмo када је зазвони последње звоно ове школске године. Од средине маја, када су се многи „пробудили” и схватили да се у школи не оцењује незнање, мамина и татина диплома и звање, шминка, гардероба и физички изглед, до средине јуна, врши се као и сваке године,огроман притисак на просветне раднике. У наш, ионако, богат речник, „уселила” се нова реч за такво понашање – мобинг. У питању је, наравно, успех ученика на крају године, а облици мобинга су различити – од плакања због закључене оцене, до вербалног и физичког обрачуна са наставницима. Ко је то преживео, имаће о чему да прича свом психотерапеуту за време распуста (ако буде имао пара за то), а ко није – никад се не зна, али дај Боже да никада не доживи.
Наставници, заиста, треба да имају јак ментални склоп да не подлегну претњама и уценама. Знам такве наставнике, доследне и праведне, који трпе највећи терор на крају школске године, само зато што поштује себе и свој рад. Знам и оне друге, који закључе оцену која се од њих тражи јер не желе да себи праве проблем. Ко је ту луд, а ко нормалан?!
Ако смо већ мизерно плаћени, да ли то значи да свако сме своју фрустрацију и неиживљену амбицију да пројектује на нас?
Да ли ми, наставници, треба да испуњавамо „жеље, честитке и поздраве” или да савесно „ни по бабу, ни по стричевима” радимо свој посао? У нашем речнику одавно постоје речи попут: објективност, одговорност, праведност, поштење! Нико није луд да врело лето проведе у загушљивој учионици на температури преко 40 степени да би радио са неким ко није заиста заслужио да иде на допунску наставу и поправни испит! Време је да схватите да поправни испит није хир, већ се налази у опису посла и наставници га мрзе, баш као и ученици!
ЗАБЛУДА БР. 2 – НАСТАВНИЦИ НИШТА НЕ РАДЕ ЗА ВРЕМЕ РАСПУСТА
Заблуду бр. два је тешко објаснити, јер су многи послови невидљиви и за ученике и родитеље, а нарочито тетке, стрине, комшинице и све оне који дају себи за право, да без длаке на језику, оплету по наставницима како ништа не раде. То вам јекао прање веша или судова, стално их перете, а они као да се множе, корпи за веш никако да видите дно, а судопера увек пуна.
Сада је прилика да сазнате, ако желите, шта наставници раде а ви то не видите, за време распуста. И немој после неко да ми каже – нисам знао!
Силна администрација сачека сваког наставника, а нарочито разредног старешину, након последњег звона у школској години. Сређивање дневника; матичне књиге; попуњавање ђачких књижица; похвалница; писање разних завршних извештаја – о успеху ученика, о стучном усавршавању, о раду тимова, стручних актива, обједињавање самоевалуације реализације оперативних планова, реализација допунске и додатне наставе и слободних активности; реализација посета и сарадње са локалном заједницом, културним, научним и стручним установама, спортским друштвима; сређивање персоналног портфолиа, ученичког портфолиа, разредног портфолиа, сређивање учионице, родитељски састанци…
Не чита вам се? Ни мени се све то не ради, али морала сам да завршим до поласка на годишњи одмор!
Е сад, све то горе наведено о чему смо писали извештаје на крају године, да не понављам и не угушим вас до краја, треба да се испланира пре почетка новог школског звона – до 1. септембра. Осим тога, на основу Програма и плана рада, годишње и оперативне планове рада потребно је прилагодити свом одељењу и употпунити их стандардима за сваку наставну јединицу, а у разредној настави фонд часова је следећи: по 180 часова математике и српског језика; 108 часова физичког васпитања, по 72 часа природе и друштва и ликовне културе, по 36 часова музичке културе, допунске и додатне наставе, слободних активности, изборног предмета и часа одељенског старешине. Овде не рачунам страни језик и веронауку јер то раде предметни наставници.
Значи, за сваки час који ће бити одржан у следећој школској години потребно је испланирати стандарде и исходе тј. знања и вештине које би ученици требало да усвоје у току године.
Ако мислите да је то све, веома се варате!
Можда неко воли да пискара, не браним, али ја не припадам тој скупини људи. Како су се смењивали министри, једни су остављали, а други додавали, само козметичке промене у виду нових административних намета. Нико се није сетио да нас било чиме растерети, осим тренутног министра финансија који нас је растеретио плате.
Елем, сваки од тих 828 часова потребно је прилагодити нивоу предзнања ученика те се стандарди пишу на три нивоа: основни ниво знања, средњи ниво (који би требало већина ученика да савлада) и напредни ниво знања, а затим, опет, за сваку од тих наставних јединица одредити специфичне циљеве и задатке, тип наставе, наставне методе, средства и облике рада које ће се користити у реализацији часова, корелацијау са осталим предметима…
Волела бих и ја, као што то многи мисле, да то за нас одраде „мали зелени”, ноћу , док сви спавамо сном праведника. Волела бих, али „мали зелени” су или залутали или не постоје. Оставићу свој број телефона и е-маил редакцији, па ако ипак постоје, нека ми се јаве!
Ово је само део онога што сваки наставник треба да уради пре почетка нове школске године.
Ако вам је било досадно док сте читали, замислите како је нама док све то одрадимо.
ДОДАТАК УЗ ЗАБЛУДУ БР.2 – ОНО ШТО НЕ МОРАМО, А ИПАК РАДИМО
Иако је званично почео распуст и „наставници ништа не раде” колегиница из већа и ја смо и ове године припремале ученике за наступ на панчевачком Карневалу, једном од највећих и најлепших догађаја у нашем граду. Наши учесници су, већ шесту годину, били веома запажени.
Да ли сам до сада рекла да имам опасно добру групу спортиста у одељењу? Нисам?! Сада је време!
Зашто волим да возим скејт
И ове године желели смо да учествујемо у међународним Спортским играма младих, али локална заједница није подржала тај пројекат . Прошле године одигравале су се у време када „наставници ништа не раде”, а ми смо освојили друго место у граду и треће у Републици.
Спортске игре младих; Прошлогодишњи финалисти у Београду, међу којима смо и ми
ЗАБЛУДА БР.3 – НАСТАВНИЦИ ИМАЈУ 3 МЕСЕЦА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА
А сада следи најтежи део посла. Да би неверним Томама било лакше да схвате, покушаћу то да урадим у облику математичког задатка.
Задатак за основни ниво знања, који је у стању да уради сваки ученик трећег разреда основне школе (па и другог, али на другачији начин) може да гласи: Последњи дан наставе је у петак, 12. јуна. Колико дана траје распуст за ученике, ако знаш, да је први дан школе у уторак 1. септембра? Већина мојих ученика задатак би поставила и рачунала га овако:
Јун: 30 – 12
Јули: 31
Укупно дана распуста = ?
(30-12) + (2 x 31) =18 + 62 = 80
Одговор: Распуст за ученике траје 80 дана.
Дакле, сви ученици би знали да израчунају колико су УКУПНО дана на распусту.
Могла бих тада, да им додам подпитање.
Ако знамо да радна недеља траје 5 дана (суботом и недељом не идемо у школу) колико укупно радних дана траје распуст за ученике?
Овај део задатка не би били у стању да израчунају сви ученици, већ они напреднији. Уочили би да је петак последњи дан школе(дан пред викенд), а уторак први ( 2 дана после викенда у августу)). На основу та два податка лако би израчунали да у јуну имају 3 викенда, у јулу 4, и у августу 5.
= 2 x 12 = 24
Од укупног броја дана одузели би, наравно, број, нерадних дана.
80 – 2 x (3+4+5) = 80 – 2 x 12 = 80 – 24 = 56
Одговор: Распуст за ученике траје укупно 56 радних дана.
Обрни, окрени, ни за ученике, а најмање за наставнике, распуст не траје три месеца.
Годишњи одмор, који је право сваког запосленог, у мом случају траје 31 радни дан, што се може видети из Решења о годишњем одмору.
Од 6. јула сам званично на годишњем одмору и све о чему треба да мислим, мислићу после 17. августа.
Жао ми је што сам разочарала све вас који верујете у теорију о три месеца одмора за просветне раднике. Искрено, знам да је мало таквих, али сте много гласни.
За разлику од многих који могу изабрати време коришћења годишњег одмора па су већ искористили повољне аранжмане у јуну или ће их искористити у постсезони, ми немамо могућност избора. Годишњи користимо у целости, у току лета, у сезони када су сви аранжмани попуњени и најскупљи. Већ неко време покушавамо да пронађемо повољан смештај у околини Котора. Резултат: оно што бисмо ми „волеле, желеле и шта нам срце иште” прескупо је за наш просветарски џеп, а остало је букирано.
Онај е-маил у редакцији је и даље актуелан. Ако знате неког, ко баш нема никог почетком августа, а вољан је да изда апартман…ма знате како то иде.
ЗА ДОБАР УСПЕХ ВАЖАН ЈЕ ДОБАР КОЛЕКТИВНИ ДУХ
Волим што сам део колектива који уме да се дружи и извлачи максимум из дате ситуације. Умемо да радимо, а о томе сведоче дипломе наших ученика који су освојили ове школске године 213 првих, других и трећих места, на општинским, окружним и републичким такмичењима (четири , од тих 213, припадају мојим ученицима), а и други смо у граду по резултатима пријемног испита иако смо били у штрајку (толико о томе како наставници ништа не раде за време штрајка), али умемо и да се „учипимо” и колективно негде отпутујемо или направимо журку. Тако смо и ове године, након обавеза које нису могле да сачекају, а пре оних које могу, два дана провели у Голупцу. И пре премијерове препоруке, обилазили смо Србију, те се надамо да ће и он испунити обећање и вратити део плате који нам је неправедно одузет.
Не, нисмо мини школа , имамо преко 80 запослених наставника , али „фешту” направимо кад год је нека прилика, па смо се, након последње седнице, почастили рибљом чорбом коју је скувао наш колега, алас, а и торте није недостајало.
И НА КРАЈУ
Није ово министарство прво које је отворено стало против просветних радника. Срозавање професије и угледа запослених у просвети започело је деведесетих година прошлог века и ово је само наставак државне политике према образовању. Таквим односом , наставници су сведени на ниво јефтине бејби-ситерке трпећи, неоправдано, критике и ниподаштавање целог друштва. Не треба бити много паметан, па увидети да је образовање последња рупа на свирали свакој владајућој партији. Последице ће бити катастрофалне у будућности. Финци су одавно схватили да нема просперитета земље без улагања у образовање, а ми измишљамо топлу воду.
АЛИ!!!
Нема те џуџе, тог министра, ни члана владе који може да умањи и обезвреди мој рад, ма колико се трудили.
А када ми у посету дођу бивши ђаци, и поделе са мном своју визију будућности, веће среће за мене, као учитеља, нема. Оно што видим у очима те деце, а осетим у свом срцу (неки од њих су већ одрасли људи који имају своје породице), и тада знам да је то једини покретач који ме стално подстиче да будем боља.
Та размена добре енергије нема цену!!!
Аница Гудлин-Грујић
Извор: vice.com/rs/read