Професор Бошко Влаховић, оснивач ИК Едука, прошао је пут од послератног учитеља у малој сеоској школи, преко директора Завода за унапређење образовања и васпитања у Крушевцу (који је био на гласу у целој бившој држави и шире) до професора универзитета, који је на Учитељском факултету у Београду образовао генерације учитеља. Објављивао је стручне књиге и посвећено се бавио пре свега, проблемом иновација у настави. Напослетку, основао је и издавачку кућу Едука, 2002. године.
Шта Вас је лично определило да почнете да се бавите уџбеницима и оснујете Едуку?
Уџбеник је основно средство наставе и учења. Знамо да средства рада одређују технологију рада уопште, те у овом случају и технологију образовања. Није могуће да средства рада у образовању буду превазиђена, а технологија васпитно-образовног процеса буде модерна и савремена. Дакле, иновативна средства, посебно уџбеници – битна су претпоставка иновативног учења и наставе.
Будући да се одавно бавим иновацијама у образовању, и теоријски и практично, то су и уџбеници, као основна средства учења, били у средишту моје пажње, тако да оснивање Издавачког предузећа „Едука” не представља мој почетак рада на уџбеницима, већ наставак.
Како данас, након безмало две деценије присуства на тржишту уџбеника, оцењујете Едукин рад? Шта сте Ви у процесу Едукиног раста научили? Како бисте описали Едукину досадашњу филозофију пословања?
Веома се критички односим према ономе што радимо и како радимо у Едуки. То је услов и пут за што квалитетније уџбенике, а квалитету ових књига нема краја. Поносим се тиме што је Едука у првом циклусу образовања дуги низ година била најтиражнији или међу три најтиражнија издавача. То је трајало све док су односи на тржишту уџбеника били нормализовани, односно док је квалитет уџбеника важио као главни критериј у опредељивању наставника. Поносни смо и на чињеницу да наставници широм Србије у анкетама које спроводимо сваке године у преко 98% случајева оцењују Едукине уџбенике највишим оценама. Није нам драго кад често чујемо да наставници Едукине уџбенике купују за себе да би по њима радили, а за ученике оне „које морају”.
У издавачкој политици Едуке борба за квалитет уџбеника је на првом месту. У том циљу рад на генерисању уџбеника се подиже на што је могуће виши, ја бих рекао институтски, научни ниво. Од 7 уредника у сталном радном односу 6 су доктори наука са богатим и веома запаженим педагошким искуством. Сви они и бројни други спољни сарадници и најистакнутији наставници из праксе имају веома одговоран истраживачки приступ у креирању уџбеника.
Уџбенике је некада издавало једно државно предузеће. Сами сте били аутор неких уџбеника који су тада били у употреби у школама. Која добра је, по Вашем мишљењу, донела либерализација тржишта уџбеника?
И некада најокорелији заговорници дириговане привреде схватају да је то била велика заблуда. Моји уџбеници у Заводу за уџбенике опстајали су непромењени и по 20 година! Зашто? Па зато што није било тржишта, а то значи није било конкуренције. Издавач је могао годинама да продаје десетине хиљада примерака једног уџбеника, без страха да ће га неко угрозити.
Конкуренција као унутрашња моторна снага тржишта уџбеника је оно битно што је допринело да у Србији данас има уџбеника веома високе вредности. Дакле, тржиште и конкуренција су обезбедили стварање висококвалитетних извора ове врсте и могућност избора уџбеника зависно од потреба купца.
Друго је питање да ли они који одлучују о куповини уџбеника бирају оно што је најбоље и да ли ученици за новац који издвајају њихови родитељи уче из најбољих књига. За очекивати је да неко то прати и оцењује.
Током година мењале су се прилике на тржишту уџбеника. Шта мислите о садашњем стању: шта су главни проблеми тржишта уџбеника?
Појам тржишта је економска категорија, а ја сам педагог. Боље би било да сте ово питање поставили неком од представника државе задужене да осигура постојање слободног тржишта уџбеника. Оно што бих ја овом приликом могао рећи то је да је у Србији дужи низ година слободно тржиште уџбеника функционисало како-тако. Данас сви у земљи знају да то више није случај. Одговорност је на свима нама да покушамо да то поправимо.
Какво је Ваше мишљење о положају домаћих издавача уџбеника?
Сви чиниоци државе Србије на сав глас и пре избора и после избора заклињу се да ће помагати развој домаћих малих и средњих предузећа. Гласно се истиче да су ова предузећа стуб економског развоја земље. И то је све што се тиче малих и средњих издавача уџбеника у Србији. У пракси је на сцени нешто друго. Јавна је чињеница да су се неки актери на тржишту уџбеника изборили да се повуче претходни Закон о издавању уџбеника који је санкционисао коруптивне радње у овој области. Донет је нови Закон који је изоставио одредбе о санкционисању нетржишног деловања.
То је отежало пословање малих домаћих издавача. Већ неко време се у јавности износе оцене да је на место некадашњег монополисте дошао нови. Посао државе је да се тим оценама позабави и омогући нормално функционисање сваког тржишта, па и тржишта уџбеника, уколико желимо да остваримо стварни напредак у друштву.
Уџбеник на крају заврши на клупи ученика. Какав уџбеник Ви, као бивши учитељ и неко ко је век провео у образовању, сматрате адекватним и квалитетним?
Тешко је у оваквој прилици рећи макар део онога најбитнијег што би легитимисало савремени уџбеник. Ова књига се мора данас и у будуће креирати у светлу савременог поимања процеса учења. Теоријска упоришта на којима се заснива савремени уџбеник су, у првом реду, савремена епистемолошка поимања процеса сазнања, односно учења. Уместо нуђења готових решења, од савременог уџбеника се очекује, поред осталог, да омогући ученику да самостално конструише знања, идеје и значења дате стварности, да открива непознато, да активно учи, да развија више мисаоне способности, да буде оспособљен за примену наученог и сл. Савремени уџбеник видимо као средство учења путем комуникације (интерактивности).
Савремена наука указује на бројне аспекте модерног уџбеника. Насупрот традиционалном уџбенику, савремени уџбеник мора бити књига која у свим својим аспектима полази од ученика – детета. То мора бити радна, изазовна, занимљива, узрасту прилагођена, инспиративна књига која буди радозналост за тражење и откривање непознатог, за бављење интелектуалним радом и др.
Министарство просвете спроводи пројекат дигитализације српског школства. Шта мислите о употреби дигиталних уџбеника у настави и како се ваша издавачка кућа носи са овим изазовом?
Напредак у електроници, заједно са доласком компјутера, у основи је, према неким мишењима, револуција која се може поредити са изумом писма. Било је крајње време да се и код нас отвори процес дигитализације наставе и учења. Образовни потенцијали које информатизација нуди један је од највећих изазова педагошким наукама већ дужи низ година. Савремена инфо-комуникациона технологија, у чијој основи су рачунари са одговарајућом софтверском подршком, обећава реалну могућност да се остваре основне визије модерног педагошког концепта образовања, а то коначно значи и могућност скока образовања у нови, виши квалитет. Компјутери су се потврдили као вишеструко важан чинилац у остваривању идеја о утемељивању наставе и учења на новим научним основама. Они су се већ афирмисали као значајан извор знања, средства самосталног учења свуда и на сваком месту; као инструмент модерне образовне технологије, незаменљиви чинилац промена положаја и ученика и наставника, незаменљиви чинилац самообразовања. Наше је само да оно што технологија нуди употребимо у педагошке сврхе на прави начин. Дакле, ако мене питате, педагогија увек треба да иде испред технологије. Едука се руководи управо овим принципима док ствара своја дигитална издања. Сматрамо да су она у дидактичко-методичком смислу најбољи савезник у настави и учењу.
Шта бисте саветовали садашњим учитељима од којих су многи Ваши некадашњи студенти, и шта бисте поручили њиховим колегама наставницима: чиме да се руководе при одабиру уџбеника за своје ученике?
Наставник је традиционално био у позицији да слободно и самостално одлучује о томе које ће методе, облике рада и средства наставе и учења примењивати у своме педагошком раду.
Уџбеник је основно и најважније средство рада у настави и учењу. Није прихватљиво да било ко са стране одлучује о томе који ће од одобрених уџбеника наставник користити у свом раду.
Чињеница да данас на тржишту постоји шири избор одобрених уџбеника повољна је околност да се наставник може опредељивати за она решења која су по његовом осећању најприхватљивија. Сигурно је да ће се он увек руководити квалитетом ових књига, јер је квалитетан уџбеник моћно средство у рукама и наставника и ученика у остваривању постављених циљева. Учење уз примену најбољих средстава ове врсте је, у крајњој инстанци, у непосредном интересу друштва у целини које од образовања мора све више да очекује.
Аутор: ИК Едука