Употреба дечјег цртежа у процени интелигенције

мај 31, 2016

Дечји цртеж има две сврхе – користи се као дијагностичко и као терапијско средство.
Као дијагностичко средство, дечји цртеж може бити показатељ дететове зрелости, нарочито моторичког, интелектуалног и когнитивног развоја. Будући да су нпр. интелигенција и графомоторичке вештине врло важне за развој и изглед дечјег цртежа, на основу њега уочавају се нека одступања у дечјем интелектуалном развоју и развоју фине моторике руке, као и способности окуломоторне координације (усклађености оног што дете види с ониме што жели да нацрта). Такође се може користити за откривање емоционалних сметњи или процене личности. Дечји цртеж никада, а нарочито при процени личности, не би требало да буде једино, већ помоћно дијагностичко средство.

dete crta

Фото: РТС

Наиме, дечји цртеж припада у скупину пројективних техника. Истраживачи често не потврђују њихову поузданост и ваљаност у својим истраживањима. Један од разлога томе је свакако неприкладна или различита методологија истраживања дечјег цртежа, али и релативно мали број истраживања у наведеном подручју. Због тога се, иако веома популарни у оквиру клиничке психологије, углавном користе као помоћна дијагностичка средства уз стандардизиране тестове, лествице процена понашања, клиничке интервјуе и опажања понашања.

Тешко је са сигурношћу рећи да поједини цртеж или његов елемент заиста указује на дететову емоцију. Постоје законитости при интерпретацији па тако нпр. величина појединог члана породице детета на цртежу говори о његовој доминантности (било да дете највише воли највеће нацртаног члана или да је он најстрожи у односу на остале чланове) док ће нпр. црну боју деца најчешће користити за неке страшне особе или предмете у своме животу. Међутим, уколико дете, рецимо, људске и животињске ликове или предмете црта у великим димензијама, то такође може указати и на то да је дете можда далековидо или има проблема с графомоториком, а због чега му је лакше да црта велике ликове и/или да изостави поједине детаље.

Дакле, није пожељно брзати с тумачењима дечјег цртежа без узимања ширег контекста у обзир (нпр. услова цртања или елиминације одређених физичких узрока). Притом је посебно важан фактор и старост детета јер дете од 3 године не црта исто као оно од 5.

У обзир треба узети и начин на који дете црта (одакле почиње, дебљина потеза) те како распоређује ликове на папиру. Чак и након тога, много је важније дететово тумачење нацртаног од оног што одрасли могу да претпоставе да значи. С обзиром на низ симболичких могућности, интерпретација цртежа је могућа једино уз присуство детета које га је нацртало, и уз његово тумачење. Понекад детаљне анализе и интерпретације једноставно нису ни могуће.

Ипак, предност дечјег цртежа као дијагностичког средства је та што оставља утисак лежерности и непосредности те је као такав добар за успостављање односа детета и родитеља и/или детета и психолога. Уз то, испитаници, у овом случају деца, не знају шта се од њих очекује па се много слободније изражавају, нарочито ако немају сличних претходних искустава. Примена је брза, једноставна и јефтина, а деци примерена и занимљива.

Као терапијско средство, дечји цртеж је нарочито погодан за децу која су преживела неку трауму. Наиме, деци је за изражавање и савладавање трауматских искустава врло важна експресија. На тај начин дете из себе износи своја искуства и ослобађа се њихова негативног деловања. С обзиром на то да још нема довољно развијен речник да опише своје осећаје или догађаје, а често и не жели због стресности истих, цртеж му помаже да се отвори. Кроз цртеж изражава своја искуства, виђења ствари, осећаје, жеље, конфликте. Како су трауматска искуства често у вези са породицом, путем цртежа ће лакше изразити односе унутар породице, него што би то успело вербално.

Укратко, не постоји једноставан „рецепт“ за разумевање и тумачење дечјег цртежа.

Није пожељно да родитељи приговарају, усмеравају и/или исправљају дете приликом цртања. Цртање детету представља активност у којој ужива и кроз коју сазрева. Подстакнути је може заједничко маштање и разговор о цртежу. Ставите дететов цртеж на неко видљиво место у кући без обзира на то какав је он. Напишите датум на њега и сачувајте га. На тај начин дете ће добити потврду да је способно и биће сигурније у себе, а ви ћете моћи да пратите његов развој.

Уколико ипак сматрате како цртеж вашег детета не одговара његовом узрасту или вам се на основу цртежа чини да дете има било каквих потешкоћа, обратите се стручњацима.

 Извор: www.istrazime.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама