Сведоци смо све веће доступности података. За само две секунде, било какав податак појавиће се на екрану наших електронских направа – од рачунара до мобилних телефона. За мање од две секунде може се видети година било које велике битке, или латинско име неке биљке. Дакле, доћи до података – већ сада није изазов. Али како да те податке искористимо, применимо, повежемо два или више и закључимо трећи, то је оно што оваквим методом желимо да научимо и увежбамо децу. Није ли то прва припрема за животне и радне изазове – решавати креативно и успешно проблеме ониме чиме у том тренутку располажемо?
Суштинска разлика између загонетног питања и уобичајенег питања из школовања је у томе што ће на уобичајено школско питање одговор дати само онај који је научио, запамтио, чуо дошаптавање или на други начин претходно усвојио знање потребно за одговор. Такво дете ће одговорити одмах. Деца које нису чула, научила или на други начин дошла у посед података потребних за одговор – неће одговорити, неће размишљати, неће дати своју идеју, неће се играти, неће разигравати своју неуронску мрежу.
Ранко Рајовић о даровитости код деце
Код рада уз примену загонетних питања, свега тога буде, и то у великој мери.
Учитељ или васпитач кои се обучи да прави оваква питања, моћи ће да, када год пожели, оживи атмосферу у раду са децом и макар на неколико минута креира динамичан, занимљив процес у коме читава група размишља и покушава да примени све што зна, сазна, претпостави или закључи да дође до одговора. Овако се код малишана храбри и увежбава и круцијално важна вештина постављања правих питања за стицање нових података који им могу помоћи на путу до траженог одговора.
Из досадашње праксе, евидентно је да деца толико воле овакав начин рада, да читаво одељење може да се пред крај успешног часа буквално награди са пар загонетних питања.
Како свести загонетно питање о теми за старије на млађи узраст?
На пример, желимо да деци поставимо питање о Ван Гогу, чувеном сликару. Јасно је да већина малишана млађег узраста не зна о коме је реч. Требало би зато да претходи јасан и занимљив увод.
“IQ Детета – брига родитеља” – др Ранко Рајовић
На пример:
Драга децо, многи од вас лепо цртају. Постоје и неки одрасли људи, који тако лепо цртају да читавог живота само то раде и за њих се чује у читавом свету. То су сликари. Они продају своје
света… Један од најпознатијих сликара био је и један човек који се звао Ван Гог (Није циљ овог увода да деца запамте име или дело славног уметника, иако се и то често догађа, као успутна, непланирана добробит оваквог начина рада).
Е, драга децо, када се прича или пише о том сликару, који је живео пре више од 150 година и насликао готово две хиљаде слика и цртежа, веома често се помиње једна која се зове “Пшенична поља са вранама”. Зашто се баш та слика помиње чешће од већине других?
Уследиће темељно промишљање о сликарима и њиховим делима. Деца ће покушати да докуче зашто се баш та слика тако често помиње, у чему је њена посебност у односу на остале:
Урош Петровић: Уважавајте васпитаче и учитеље, они утиру најважније стазе
– То је његова највећа слика!
– То је једина његова слика на којој су неке животиње!
– То је једина његова слика коју је нацртао фломастерима!
– То је његова најмања слика!
– То је слика за коју је добио највише пара!
– То је једина слика коју је нацртао наопачке!
– То је слика која није коцкаста! (Дете жели да каже да није квадратног облика!)
– То је једина његова слика која је скроз жута!
Ранко Рајовић: Не гурајте децу у колицима после треће године
После пуно идеја, размишљања препоставки и надовезивања, неко из групе ће доћи и до тачног одговора:
– То је његова последња слика!
На крају, сам тренутак давања тачног одговора није најважнији – најважније је оно што долази пре њега: минути креативне атмосфере у којој сви размишљају, повезују покушавају да са оним име располажу, дођу до одговора. Као и у животу: Смисао је у путу!
Да ли је важно да загонетно питање буде у вези са темом/лекцијом коју деца раде тог дана или часа?
Наравно да није. Код загонетних питања, у трагању за правим одговором, захвата се читав низ области – од уметности, географије, историје до обичаја и технологије! Учимо их да промишљају могућности, проналазе алтернативна решења, да повезују оно што знају и користе оно што чују, и обратно – као и у животу.
Аутор текста: Урош Петровић
Извор: http://www.ntcucenje.com/